Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу
Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу затвор је општег типа, а по степену обезбеђења, установа полуотвореног типа са затвореним, полуотвореним и отвореним третманом, одељењем за малолетнице и прекршајним одељењем, у саставу Установе за извршење кривичних санкција Републике Србије.[1] Он је тренутно једина установа у Србији у коју се упућују жене (укључујући и малолетнице) осуђене на затворску казну, и зато је установа са бројним специфичностима које произилазе из тог разлога, укључујући и посебну просторију у којој бораве, одвојене од других жена, труднице и мајке са бебама.[2] Положаји размештајЗавод је смештен у центру Пожаревцу у новоизграђеном објекту, у југоисточном делу града код аутобуске станице Пожаревац, у улици Моше Пијаде бб. У кругу Казнено-поправног заводу за жене у Пожаревцу, налазе се два објекта за смештај осуђеница:
ИсторијаСве до 1866. године у Кнежевини Србији државни затвор у коме су казну затвора издржавале и жене, налазио се у Ћуприји. Те године је Указом кнеза Милоша Обреновића, премештен у Пожаревац. Затвор је те године имао 38 осуђених жена, а како је било решено питање њиховог смештаја нема сачуваних материјалних доказа. Међутим поуздано се зна да је казнени завод за жене био лоциран у близини старе Милошеве касарне, где се већ налазио завод за мушкарце. Године 1874. године радним ангажовањем осуђеника изграђен је посебан државни затвор за жене, који је почео са радом 17. јуна 1874. године. на месту где се и данас налази Казнено-поправни завод за жене. Прва наменска зграда намењена одељењу за жене у Пожаревачком казненом заводу била је пројектована у складу са тадашњим архитектонским захтевима — слична осталим затворским зградама у Кнежевини Србији. Завод је имао десет просторија за смештај осуђеница, четири радионице од којих су две биле за ткање платна и једна за израду пиротских ћилима. У склопу завода налазила се болница, чекаоница, стан за надзорницу и чуваре, кухиња и канцеларије, као и просторије за издржавање казне самице. Као самостални женски казнени Завод је функционисао до краја Другог светског рата, када је реорганизован у Одељење за осуђене жене Казнено-поправног завода у Пожаревцу. Уредбом владе Републике Србије о оснивању завода за извршење заводски санкција у Републици Србији, 1.фебруара 2000. године, Завод је основан као самостални Казнено-поправни завод за жене, и категорисан као установа полуотвореног типа са затвореним, полуотвореним и отвореним третманом. Градња новог овог објекта затвора, започела је у мају 2017. године, као део је пројекта „Побољшање животних услова у КПЗ за жене у Пожаревцу”, који ће у каснијем периоду обухватити и реконструкцију зграде из 1874. године. Изградња новог објекта коштала је 2,7 милиона евра, од чега је ЕУ учествовала са 85 одсто, а остатак је обезбедила Република Србија.[3] Организација и радУ оквиру Службе за обуку и упошљавање у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу ради више радионица које су саставу кројачке радионице и радионице домаће радиности.
ГалеријаВиди јошРеференце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
