Корисник:Teodora Markovic

Film, takođe nazvan i pokretnom slikom, teatralnim filmom ili pomeranjem slika, jeste serija slika koje, kad se prikažu na platnu, stvaraju iluziju pokretanja zahvaljujući phi fenomenu . Ova optička iluzija čini da publika kontinuirano opaža pokret između odvojenih objekata koji se vide brzo u nastavcima. Proces pravljenja filma je i umetnost i industrija. Film se pravi fotografisanjem pravih scena kamerom za snimanje, fotografisanjem crteža ili minijaturnih modela korišćenjem tradicionalne tehnike animacija ili kombinacijom svih tehnika i drugih vizuelnih efekata.

Reč "cinema"(eng.bioskop),skraćeno od kinematografija,koristi se često da bi označila industriju filmova ili samu umetnost stvaranja istih.Savremena definicija bioskopa bi bila da je to umetnost simuliranja iskustva do komunikativnih ideja,priča,percepcija,osećanja,lepote ili atmosfere snimljenih ili programiranih pokretnih slika sa ostalim senzornim stimulacijama. Filmovi su na početku snimani preko plastične trake kroz projektor na ogromnom platnu.Mnogi dugometražni filmovi su sada potpuno digitalni kroz ceo proces produkcije,disrtibucije i egzibicije. Filmovi su kulturni artefakti osmišljeni od strane specifičnih kultura.Oni prikazuju te kulture i zauzvrat utiču na njih.Film je smatran važnom umetnošću,izvorom popularne razonode i moćnim medijom za edukovanje građana.Vizuelna baza filma daje univerzalnu moć komunikacije.Neki filmovi su postali svetski poznati korišćenjem subtitlova za prevod dijaloga u jezik gledalaca.Neki su kritikovali filmsku industriju i glorifikaciju nasilja,kao i njen potencijalno negativan tretman prema ženama. Individualne fotografije koje sačinjavaju film se nazivaju ramovi.Tokom projekcije tradicionalnih filmova,rotirajući zatvarač čini da tamni intervali budu pomereni u poziciju za projektovanje svakom ramu,ali gledalac ne primećuje te prekide zbog efekta poznatog kao upornost vida,gdeo oko zadrži vizuelnu fotografiju na delić sekunde posle pomeranja izvora. Postoje mnogi drugi izrazi za film:individualna pokretna slika,šou slika,pokretna/pomerajuća slika,"photoplay" i "flick"(eng.zvrčka).Najčešći izraz u SAD je "movie",dok se u Evropi preferira "film".U ranim godinama reč "sheet"(eng.platno) se ponekad koristila umesto ekrana.

Teorija filma pronalazi način da razvije sistematične koncepte koje se primenjuju na studiju filma kao umetnosti. Koncept filma kao umetnosti počelo je sa delom Ričiotia Kanuda Rođenje šeste umetnosti. Formalistička teorija filma vođena Rudolfom Arnhejmom, Belom Balans i Singfridom Krojcerom je naglasila kako se film razlikuje od realosti i da može biti tumačena kao lepa umetnost (primenjena). Andre Bazin je reagovao protiv ove teorije navodeći da esencija filma kao umetnosti leži u njegovojmogućnosti da mehanički reprodukuje stvarnost, ne u njegovim razlikama od stvarnosti i ovo je dalo maha realističkoj teoriji. Skorije analize sprovedene od strane Žaka Lakana (Jacques Lacan) psihoanaliste i Ferdinanda de Sosira (Ferdinand de Saussure), semiologa koji su podržali psihoanalitičkoj teoriji filma, strukturističku teoriju filma, feminističku teoriju filma, i druge. Na drugu stranu,Vitgenštajnove kritike na račun analitičke filozfije, pokušavaju da dokažu pokrešne koncepcije korišćene u teorijskim studijama i prave analizu filmskog vokabulara i njegovu vezu za formom života.

Smatra se da film ima poseban jezik. Džejms Monako je napisao klasičan tekst o teoriji filma Kako pročitati film, koje se odnosti na ovo. Režiser Ingmar Bergman je rekao Andrej Tarkovski je za mene najveći reditelj, onaj koji je izmislio novi jezik, pravi za prirodu filma, koji hvata život kao refleksiju, život kaosan. Primer jezika je sekvenca prošlosti i slike sa leve strane glumca koji priča, kogprati jošjedan glumac koji priča sa njegove leve strane, pa ponavljanje istog, iz koga publika može razumeti da se radi o konverzaciji između dva lika. Ovo opisuje, još jednu teoriju filma, pravilo 180 stepeni, kao vizuelni uređaj za pričanje sa mogućnošću sa postavi gledaoca u kontekstu psihičke prisutnosti kroz korišćenje vizuelne kompozicije. Holivod stil podrazumeva ovu narativnu teoriju, zbog preterane prakse koršćenja filmskih studija u Holivudu, Kaliforniji, tokom klasične ere filma. Još jedan primer filmskog jezika je uvećanje glumčeve glave sa izražajem tihe refleksije koja seče drugu scenu mlađeg glumca koji predstavlja mlađeg glumca, prikazujući kako se prvi glumac seća sebe u prošlosti.

Montaža je tehnika koja izdvaja segmente iz filma, uređuje ih i sjedinjuje u film ili filmsku scenu. Scena može da prikazuje kako čovek ide u bitku, sa flešbekovima njegove mladosti i njegovog života u kući sa specijalnim efektima, postavljenim u film nakon što je već snimljen. Zbog toga što su ove scene snimljene odvojeno, i sa ponekad drugim glumcima, konačna verzija se naziva montaža. Režiseri su razvili teoriju montaže, počevši sa Ajnštajnom i kompleksom jukstapozicije sa slikama u filmu Vojni bord Potemkin. Ugradnja muzičke i vizelne kontrapozicije (counterpoint) i razvoja scene kroz mise en scene, uređivanje i efektima koji vode ka kompleksnijim tehnikama uporedivim sa operom i baletom.

Kritika filma je analiza i procena filma. Uglavnom ovi radovi mogu biti svrstani u četiri kategorije: akademska kritika filmskih školaraca i žurnalistička filmska kritika koja se javlja u novinama, magazinima i medijima. Obično se kritike pišu jedan dan nakon gledanja filma, a imaju dan ili dva da formulišu kritiku. Uprkos ovome, kritika ima jako važan uticaj na odziv publike i prisutnosti filma, posebno u određenim žanrovima. Za masovna komercijalna filmska žanrovska tržišta kao što su akcija, horor i komedija kritika nije presudna u popularnosti filma. Siže i opis filma i procena režisera i pisaca da su većina kritika koje ostavljaju utisak na ljude da odluče da odgledaju film. Za prestižne filmove kao što su drame i umetnički filmovi, uticaj kritike je veliki. Loše kritike od strane velikih novina i magazina, jako utiču na redukovan interes i prisutnost publike. Uticaj kritike na boks ofis performans filma je stvar debate. Neki posmatrači tvrde da je filmski marketing u 2000im bio napet, dobro koordinisan i dobro finansiran, tako da kritika nije mogla da spreči loše napisan ili snimljen blokbaster od propadanja na tržištu. Kako bilo, kataklizmična propast nekih jako promovisanih filmova, koji su negativno kritikovani, kao i neočekivan uspeh pozitivno kritikovanih nezavisnih filmova, potvrđuju da ekstremne kritičke reakcije imaju jak uticaj na publiku. Otsali posmatrači beleže da su pozitivne kritike filmova prikazane da zainteresuju publiku za slabo poznate filmove. Postojali su nekoliko filmova u kojima su kompanije imale jako malo poverenje u njih i odbijale da daju kritičarima pregled filma unapred, da bi izbegli negativne kritike. Kako bilo, ovo se često odbije, zbog toga što kritičari obaveste javnost i upozore publiku da film nije vredan gledanja i takvi filmovi obično dožive propast. Žurnalističke kritike su ponekad i filmske kritike. Kritike koje imaju više akademski pristup filmovima, keot objavljivanje u filmskim dnevnicima i pisanju knjiga o filmovima koristeći teoriju filma ili filmskih studija, proučavaju kako film i filmske tehnike funkcionišu, i kakav efekat ostavljaju na ljude. Češće su njihove kritike objavljene u školskim novinama i magazinima nego u novinama ili prikazivane na televiziji. Oni takođe imaju tendenciju da budu povezani sa koledžima ili univerzitetima kao profesori ili učitelji.

U suštini, svojstvo produkcije filma zavisi od sadržaja koji režiser želi da pokaže i opreme za prikazivanje: zootropu, na primer, treba samo niz slika na papirnoj traci. Filmka produkcija stoga može da obuhvata od jedne osobe sa kamerom (ili čak i bez kamere, u filmu “Mothlight” Stan Brakhage-a iz 1963. godine), ili hiljade glumaca, stažista i članova filmske ekipe za snimanje akcije dugometraznog epskog filma.

Neophodni koraci za skoro svaki film mogu da se svedu na koncept filma, planiranje, snimanje, reviziju i distribuciju. Što je više toga uključeno u produkciju, time su koraci pri istoj značajniji. U tipičnom produkcijskom ciklusu filma Holivudskog stila te glavne faze su definisane kao:

1. razvijanje
2. pretprodukcija
3. produkcija
4. postprodukcija
5. distribucija

Ovaj proizvodni ciklus obično traje tri godine. Prve godine se piše scenario, što predstavlja razvoj. Druga godina obuhvata pred produkciju i produkciju a treća godina post produkciju i distribuciju. Što je produkcija veća i više sredstava je potrebno pa finansiranje postaje sve važnije; iz perspektive kreatora (npr: reditelja, snimatelja i scenariste) većina igranih filmova je umetničko delo a iz perspektive produkcijskih kompanija samo biznis, odnosno profit.

Filmska ekipa je grupa ljudi zaposlena u produkciji u cilju izrade filma a angažovana od strane filmske kompanije. Filmska ekipa nije isto što i glumačka ekipa koja se pojavljuje ispred kamere ili pozajmljuju glasove “likovima u filmu”. Filmska ekipa komunicira sa produkcijskom ekipom ali se razlikuje i od njih; produkcijsku ekipu cine producenti, menadzeri, predstavnici kompanija, njihovi asistenti i oni cija primarna odgovornst spada u pre produkcijske i post produkcijske faze izrade filma kao što su scenariste i filmski urednici. Produkcijska i filmska ekipa uglavnom komuniciraju preko režisera i njegovih ili njenih asistenata. Srednje i velike filmske ekipe su uglavnom podeljene na odeljenja sa dobro definisanom hijerarhijom i standardima za interakciju i saradnju izmedju ekipa. Osim poslova vezanih za glumačku ekipu, filmska ekipa obavlja sve poslove vezane za fotografiju: za rekvizite i kostime, za snimanje, vezane za zvuk, svetlo, filmski set i prozvodnju specijalnih efekata.

Pravljenje i prikazivanje filmova je postalo izvor profita skoro odmah nakon stvaranja celog procesa.Videvši koliko je njihov izum bio uspešan u rodnoj Francuskoj,Lumijerovi su brzo odlučili da idu na kontinentalnu turneju da predstave svoje filmove.Poznatima-privatno,a javno masama ljudi.U svakoj zemlji bi obično dodali novu lokalnu scenu u svoj katalog.Ubrzo potom bi pronašli lokalne preduzetnike u raznim zemljama Evrope da kupe njihove opremu.Oberammergau Passion Play iz 1898. je bio prvi komercijalni film ikad produciran.Pozorišta i kompanije se posebno formiraju za proizvodnju i distribuciju filma,dok su glumci postajali jako poznati i zahtevali ogromne naknade za nastupe.Do 1917. Čarli Čaplin je imao ugovor na godišnju platu od 1.000.000$. Od 1931-1956,film je takođe bio i jedino skladište i sistem za reprodukciju televizijskog programa dok nisu nastupile video-kasete.U Sjedinjenim državama,filmska industrija je smeštena u Holivudu u Kaliforniji.Ostali regionalni centri postoje u mnogim delovima sveta,poput Bolivuda u Mumbaju.To je Indijska filmska Hindi industrija čiji bioskop producira najveći broj filmova na svetu.Iako je trošak uključen u snimanje filmova doveo da se proizvodnja bioskopa koncentriše na pokroviteljstvo filmskih struja,nedavni napredak za snimanje pristupačnih filmova je omogućio da se nezavisne filmske produkcije razvijaju.Profit je ključna sila u industriji,zbog skupe i rizične prirode snimanja filma.Mnogi filmovi imaju velika prekoračenja troškova poput "Waterworld-a",Kevina Kostnera.Ipak,mnogi režiseri nastoje da stvore dela koja će biti od trajnog društvenog značaja."Academy Awards"(poznata kao Oskar) je najistaknutija filmska nagrada u SAD.Pružanje filmovima priznanja svake godine,na osnovu njihovih umetničkih dostignuća.Takođe postoji velika industrija obrazovnih i nastavnih filmova snimljenih u zamenu ili kao dodatak predavanjima i tekstovima.Prihod u industriji je ponekad nestabilan zbog oslanjanja na hit filmove objavljene u bioskopima.Dok je zapošljavanje u Holivudu postalo manje pouzdano,posebno za srednje i niskobudžetne filmove.