Крути смрчак

Крути смрчак
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Ascomycota
Поддивизија:	Pezizomycotina
Класа:	Pezizomycetes
Ред:	Pezizales
Породица:	Morchellaceae
Род:	Morchella
Врста:	M. esculenta
Биномно име
	Morchella esculenta; Fr.
	Мапа дистрибуције гљиве Morchella esculenta
Синоними
	Helvella esculenta (L.) Sowerby; Phallus esculentus L.

Крути смрчак је јестива гљива. Синоним је жути смрчак. Распрострањен је дуж кречњачких ријека: Сава, Драва, Дунав и притоке.^[1]

Клобук

Клобук је величине 4-12(16) сантиметара, на наједбљем мјесту изнад доњег руба 4-9-(12) сантиметара широк. Округласт је или чак спљоштен као глобус, или је ипак јако и кривудаво издужен, често чак и чуњаст. У раној фази развоја јамисце су сиве, а ребра свјетлија, готово бијела, убрзо обоје све жуће, најприје жућкастосиво, па окер, на крају често и риђежуто. Алвеоле су полигоналне, сасвим неправилно распоређене и вијугаве, до 1 сантиметар широке, равног дна; секундарна ребра већином нецјеловита, прекидају се прије него што дођу до сусједног примарног. Ова гљива нема валекуле.^[1]

Отрусина

Отрусина је окер боје.

Стручак

Стручак 6-12-(14)/2,5-6(8) сантиметара у дну, које је јако задебљано и дубоко избраздано (и до 12 бразди). У дну је често и јамичаст. Површина му је зрнаста, бијела, код старијих и жута, па шак и риђожута. Жилав, шупаљ, постепено прелази у клобук, не чинећи валекулу.^[1]

Месо

Месо је код крупнијих примјерака и до 2,5 милиметра дебело, воштано, еластично-жилаво, посебно у стручку, старије ломљиво. Укус је угодан (не јести сирово), мирис је непримјетан.

Микроскопија

Споре су hyaline, с низом спјених капљица понекад попут заставице изван стијенки, издужено елиптичне: (16)-18-24-(27,5)/(9,5)-10,5-14,5 mi. Asci неамилоидни унисеријатни или непријатно бисеријатни 225-310 mi дуги, а 17-24 mi широки. Парафизе гисту септиране, у врху широке 8,5-13 mi.^[1]

Станиште и распрострањеност

Распрострањена је дуж наших кречњачких ријека (Сава, Драва, Дунав и притоке), у пијеску и близу топола најзаступљенији је смрчак; премда на његовим теренима расту и чуњасти и високи смрчак, никад се не јављају у толиким количинама. На једној малој парцели може га бити на стотине, затим километрима да нема ни једног. Најлакше се може наћи на ниским обалама, гдје ријека плави и тиме доноси кречњак.^[1]

Диоба

Период диобе је април - мај.

Јестивост

Укусна је гљива, али прилично жилава. Препоручљиво је бирати млађе примјерке. Спрма се као и остали смрчци.^[1] Прије употребе неопходна је термичка обрада.