Лим је танка плоча од метала или легуре метала. Лим се у почетку искључиво производио од гвожђа да би касније били коришћени: други метали, легуре па чак и додаци од неметала.
У српском се користи и реч плех која има исто значење. Реч плех потиче од немачке речи Blech.
Раније је предмете од лима искључиво производио (правио) занатлија лимар, док данас то раде разне радионице и фабрике са специјалним машинама за обраду, сечење и пресовање метала.
Врсте лима
У зависности од потребних особина и намене лимови се производе од различитих материјала и легура:
Гвоздени лим, због велике чврстоће, се користи за израду већих посуда, монтажних објеката и за кровне конструкције.
Поцинковани лим, због заштите од корозије на гвожђе се наноси слој цинка. Овај лим се користи за кровове. Олуке и разне посуде.
Пластифицирани лим, због заштите од корозије и разних киселина метал се пресвлачи слојем пластичне масе. Пластифицирани лим се најчешће користи за покривање објеката јер се добијају лаке, јаке и водоотпорне кровне конструкције.
Алуминијумски лим, од алуминијума или легура са алуминијумом, се користи за лаке кровне конструкције или делове за пловне објекте или летелице.
Бакарни лим, бакар је лак за обликовање, проводник топлоте и електрицитета, а отпоран на корозију. Овакви лимови се користе за украсне површине и кровове (често за покривање црквених објеката). Раније се бакарни лим доста користио за израду бакарних посуда.
Челични лим или Прохромски лим од челика, се користи због своје чврстоће за ограде или лаке носеће конструкције, као и у производњи машина за хемијску, прехрамбену и фармацеутску индустрију.
