Терминонанија потиче из Библије у којој се спомиње Онанов грех. У данашњем смислу односи се на самозадовољавање, односно активност еротског самостимулисања која доводи до гениталног оргазма без стварног присуства партнера. Често је праћена осећањем кривице што је утицало на формирање неких педагошких и медицинских мишљења о њеној шкодљивости. Психоанализа је открила да се овај феномен јавља у најранијем детињству као „инфантилна онанија” што се касније може наставити као последица фантазма, али без оних последица које су раније експлицитно истицане од здравствених и педагошких радника.
Мастурбација је честа код оба пола и у било ком добу. Разне медицинске и психолошке користи приписане су здравом односу према сексуалној активности уопште, а посебно мастурбацији. Није позната узрочно-последична веза између мастурбације и било ког облика менталног или физичког поремећаја.[6][7][8][9] У западном свету се самозадовољавање приватно или са партнером обично сматра нормалним и здравим делом сексуалног уживања.
Мастурбација је у уметности приказана још од праисторије, а о њој се говори и дискутује у врло раним списима. У 18. и 19. веку су неки европски теолози и лекари то описивали као „гнусно“, „жалосно“ и „одвратно“, али током 20. века ови табуи су углавном мање учестали. Повећава се заступљеност расправа и приказивање мастурбације у уметности, популарној музици, телевизији, филмовима и литератури. Данас се религије разликују у погледима на мастурбацију; неки то сматрају духовно штетном праксом, неки то сматрају духовно неповољним, а други заузимају ситуационо становиште. Правни статус мастурбације такође се мењао кроз историју, и мастурбација у јавности је илегална у већини земаља.[10]Животињска мастурбација примећена је код многих врста, како у дивљини, тако и у заточеништву.[11][12][13]
Етимологија
Реч мастурбација уведена је у 18. веку, на основу латинског глагола masturbari, заједно са нешто ранијим онанизмом. Латински глагол masturbari је неизвесног порекла. Предложени изводи укључују неоведочену реч за пенис, *mazdo, сродну грчком μέζεα mézea 'гениталије', или алтернативно, корупцију неатестираног *manu stuprare („скрнавити руком“), асоцијацијом на turbare „узнемиравати“.[14][15]
Терминологија
Иако је мастурбација формална реч за ову праксу, многи други изрази су у уобичајеној употреби. Уобичајени су термини попут играња са собом, самозадовољавања и сленга као што су дркање,[16]онанисање,[17]. Самозлоупотреба и самозагађивање били су чести у раном модерном добу и још увек се налазе у модерним речницима. Постоји читав низ других еуфемизама и дисфемизама који описују мастурбацију. За списак појмова погледајте унос за мастурбацију у Викиречнику.
^ абLehmiller JJ (2017). The Psychology of Human Sexuality. John Wiley & Sons. стр. 402. ISBN978-1-119-16470-8. „Masturbation refers to all solo forms of self-stimulation focusing on the genitals. Masturbation practices vary widely depending upon the individual's body and personal preferences. For instance, masturbation among women may involve manipulation of the clitoris and labia, stimulation of the breasts, or vaginal penetration with a sex toy. [...] Among men, masturbation most frequently involves using one or both hands to stimulate the penis. Of course, men sometimes utilize sex toys too (e.g., masturbation sleeves, butt-plugs, etc.).”
^ абNadal KL (2017). The SAGE Encyclopedia of Psychology and Gender. SAGE. стр. 1123. ISBN978-1-4833-8427-6. „Masturbation is the act of touching or otherwise stimulating one's own body, particularly one's genitals, for the purpose of sexual pleasure and/or orgasm. The term is most commonly used to describe solitary masturbation, in which people provide themselves with sexual stimulation while they are physically alone. Mutual masturbation is when two or more people manually stimulate their own body or each other's bodies.”
^Coleman, Eli (2012) [2002]. Bockting, Walter O.; Coleman, Eli, ур. Masturbation as a Means of Achieving Sexual Health(PDF). New York: Routledge, Taylor & Francis Group. стр. 7. ISBN978-0-7890-2047-5. OCLC50913590. Архивирано из оригинала(PDF) 22. 07. 2015. г. „Despite the scientific evidence indicating that masturbation is generally a normal variant of sexual expression and that it does not seem to have a causal relationship with sexual pathology, negative attitudes about masturbation persist and it remains stigmatized.”
^Slap, MD, Gail B.; Cataldo, RN, Laura Jean (7. 6. 2011). „Masturbation”. Ур.: Longe, Jacqueline L. The Gale Encyclopedia of Children's Health: Infancy Through Adolescence. 4 (Second изд.). Detroit, Mich.: Cengage Gale. стр. 1404. ISBN978-1-4144-8641-3. OCLC712621295.
^Messer, Drew C.; Walker, C. Eugene (6. 12. 2012) [2003]. „Masturbation”. Ур.: Ollendick, Thomas H.; Schroeder, Carolyn S. Encyclopedia of Clinical Child and Pediatric Psychology. Boston, MA: Springer Science & Business Media. стр. 359. ISBN978-1-4615-0107-7. OCLC913623298. Note: Messer's and Walker's article cannot be protected by copyright.
^Hansen, J.K.; Balslev, T. (новембар 2009) [2008]. „Hand activities in infantile masturbation: a video analysis of 13 cases”. European Journal of Paediatric Neurology. 13 (6): 508—10. ISSN1090-3798. PMID19010071. doi:10.1016/j.ejpn.2008.10.007. „Infantile masturbation is considered a variant of normal behaviour.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hallikeri, Vinay R.; Gouda, Hareesh S.; Aramani, Sunil C.; Vijaykumar, A.G.; Ajaykumar, T.S. (2010). „MASTURBATION—AN OVERVIEW”. Journal of Forensic Medicine and Toxicology. 27 (2): 46—49. ISSN0971-1929. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. „Today, masturbatory act is considered as a healthy practice when done in private and an offence if done in the public in most of the countries.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Darby, Robert (1. 9. 2004). „A Post-Modernist Theory of Wanking: Solitary Sex: A Cultural History of Masturbation. By Thomas Laqueur (New York: Zone Books, 2003. 501pp.)”. Journal of Social History. Oxford University Press (OUP). 38 (1): 205—210. ISSN0022-4529. S2CID142231558. doi:10.1353/jsh.2004.0083.
^Shamans Sex Beasts and Abuse: Mother-Son Relationships in Popular and Cult Cinema. Charles Jason Lee. Film International, May 2005
Литература
Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
DeMartino, Manfred F. (1979). Human Autoerotic Practices. New York: Human Sciences Press. ISBN978-0-87705-373-6.
Messer, Drew C.; Walker, C. Eugene (6. 12. 2012) [2003]. „Masturbation”(PDF). Ур.: Ollendick, Thomas H.; Schroeder, Carolyn S. Encyclopedia of Clinical Child and Pediatric Psychology. Boston, MA: Springer Science & Business Media. стр. 359—360. ISBN978-1-4615-0107-7. OCLC913623298. Архивирано из оригинала(PDF) 4. 4. 2020. г. Note: Messer's and Walker's article cannot be protected by copyright.
Kammerer-Doak, Dorothy; Rogers, Rebecca G. (јун 2008). „Female Sexual Function and Dysfunction”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 35 (2): 169—183. PMID18486835. doi:10.1016/j.ogc.2008.03.006. „Most women report the inability to achieve orgasm with vaginal intercourse and require direct clitoral stimulation ... About 20% have coital climaxes...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)