Мајда Сепе
Мајда Сепе (Љубљана, 2. јули 1937 — Љубљанa, 11. април 2006) била је популарна словеначка и југословенска певачица забавне музике и једна од најпознатијих певачица златног доба Словенске попевке. Њена певачка каријера трајала је пуних 55 година. БиографијаМајда Сепе рођена је као Мајда Бернард 1937. године у Љубљани. Родитељи су јој се упознали у Љубљани, где је мајка дошла из Приморске, бежећи од италијанског фашизма, а отац из Шкофје Локе. Живели су у Љубљани, где је отац био возач хитне помоћи, а мајка службеница. Осим Мајде имали су и старијег сина Марјана. Као тинејџерка, Мајда је желела да постане певачица и глумица. Похађала је часове балета и модерног плеса код Мете Видмар, прве словеначке плесачице модерног балета и оснивачице прве школе модерног плеса у Словенији. Упоредо са гимназијом завршила је и средњу музичку школу, а истовремено је похађала и часове певања. Још као средњошколка пријавила се 1953. на конкурс за манекенке и била одабрана. То је био почетак њене манекенске каријере, која је трајала до краја педесетих година 20. века. На једној од модних ревија Мајда је упознала свог будућег супруга, диригента и композитора Мојмира Сепеа, који је на том догађају свирао у пратећем ансамблу. Венчали су се у новембру 1956. и следеће године добили ћерку Полону.[1] Крајем 50-их Мајда се окреће певању. Њена певачка каријера трајала је пуних 55 година. Последњу плочу снимила је годину и по дана пред смрт. Умрла је у Љубљани, 2006. године.  Манекенска каријераМанекенством је Мајда Сепе почела да се бави још као средњошколка, 1953. године. Врхунац каријере био је 1959. године, када је учествовала на модним ревијама у тадашњем Совјетском Савезу, које су организоване у Москви, Лењинграду и Риги 1959. Упркос томе што је била веома успешна јер ју је камера волела, убрзо је престала да се бави манекенством и окренула се певању.[1] Певачка каријера  Преокрет у Мајдином животу догодио се када је прошла на аудицији за певаче Љубљанског џез ансамбла. Ансамбл се у то време припремао за једномесечну турнеју у Паризу, а недостајала им је певачица. По повратку из Париза њена певачка каријера је кренула узлазном путањом. 60-теКрајем 50-их у Радију Љубљана су започели снимање првих песама. Мајдин први оригинални снимак била је песма Мојмира Сепеа Прошња и спомин. Године 1960. наступила је на првом Џез Фестивалу на Бледу. На овом Фестивалу, који се одржавао до 1964. оставила је снажан утисак. Њена каријера муњевито напредује и она наступа широм света. Већ у октобру 1961. године са Марјаном Держај и Терезом Кесовијом наступа на Синају. У пратњи оркестра Радио Београда осам дана су певале шведским, индијским, канадским, бразилским и југословенским војницима у војним камповима УНЕФ-а (United Nations Emergency Force). На крају су се појавили у телевизијској емисији у Каиру, где су третирани као праве звезде. У мају 1962. године на Бледу је по први пут је одржан, у бившој СФРЈ чувени, фестивал изворних словеначких песама, Словенска попевка. Циљ фестивала био је промоција домаћих мелодија квалитетним текстовима и добром интерпретацијом. На овом фестивалу наступала је редовно до 1978. Следеће, 1963. године представила се тадашњој југословенској публици на Загребачком музичком фестивалу. Касније је наступала на многим музичким фестивалима широм Југославије: у Београду, Опатији, Приштини, Сплиту, Скопљу, Новом Саду, Крапини, Цавтату. Такође је учествовала и на јеугословенским такмичењима за представника на Евровизији. Њена прва фестивалска победа била је на фестивалу Doro у Италији 1964. године. Исте године на фестивалу у Опатији наступила је у дуету са Арсеном Дедићем. Многи сматрају да је ово Мајдин први прави наступ у Југославији. После тога отворила су јој се врата свих великих фестивала. Изузетна песма у њеној каријери је ‘’Човјек који није’’ (‘’Človek, ki ga ni’’), с којим је наступила на Опатијском фестивалу 1969. и освојила прву награду стручног жирија. Ова песма утрла је пут шансонама, на које се полако пребацивала.[1] 70-теГодине 1970. Мајда Сепе требало је да отпева евровизијску песму ‘’Дођи, даћу ти цвет’’ (‘’Pridi, dala ti bom cvet’’), али је била на турнеји, па је ову песму отпевала млада и тада непозната певачица Ева Сршен. Седамдесетих година 20. века Мајда је певала на бројним фестивалима и освојила многе награде. Такође је учествовала и на међународним фестивалима, па је тако на Међународном фестивалу у Дрездену 1976. године, са песмом ‘’Краљица ноћи’’ (‘’Kraljica noči’’). Певала је на немачком и добила прву награду публике. Посебна година у њеној каријери била је 1975. Те године, у Југославију је стигла делегација Кубе, са министром Раулом Кастром на челу. У дворцу Подвин Мајда је наступила на свечаном пријему са ансамблом Шок. После програма Кастро их је похвалио и позвао да гостују на Куби. Месец дана касније уследио је и званичан позив, на који се Мајда одазвала заједно са Мојмиром. Певала је на Куби са великим оркестром радио Хаване. Иако је певала пре свега словеначке песме, освојила је публику интерпретацијом и добром музиком.[1] Пред Титом је Мајда певала неколико пута. Први пут крајем педесетих на Бледу, када је у Југославију дошао Сукарно, затим у Скупштини Југославије у Београду, на Брионима, на Брду код Љубљане.[2] 80-теТоком осамдесетих Мајда и даље наступа на бројним домаћим и страним фестивалима. Последњи међународни фестивал на којем је наступила био је Фестивал медитеранских песама 1983. године у Александрији, на коме је победила са песмом Топло хладно море (Toplo hladno morje).[1] 90-те и крај каријереВећ почетком деведесетих Мајда ретко наступа. Последњи њен наступ био је 1992. године на фестивалу евергрин музике Златни рог, када је отпевала два своја велика хита и добила награду Златни рог за најбољег извођача. Последњу награду, Златног пијетла, Мајда је освојила 1997. године за албум Међу искреним људима (Med iskrenimi ljudmi). Последњи допринос Мајде Сепе био је двоструки албум Са тобом (S teboj), који је снимила заједно са супругом Мојмиром, а који је изашао у децембру 2004, нешто више од годину дана пре њене смрти.[1] Филмска каријераПаралелно са појављивањем на певачким позорницама, Мајда се такође појавила и на филму. Први пут 1969. године у словеначком филму Седмина, у режији Матјажа Клопчича, а затим, 1973. у филму Бегунац, режисера Јане Кавчича.[1] ДискографијаСинглови  
Албуми
Компилације
ФестивалиСловенска попевка, Блед:
Ваш шлагер сезоне, Сарајево:
Сплит:
Загреб:
International Song Festival Sopot, Пољска:
Песма лета:
Југословенски избор за Евросонг:
Фестивал војничких песама:
Крапина:
Карневал фест, Цавтат:
Акорди Ђердапа:
Скопље:
Internationales schlagerfestival, Dresden:
Мелодије мора и сунца, Пиран / Порторож:
Мелодије Истре и Кварнера:
Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
