Михаило Јовићевић

Михаило Јовићевић
Михаило Јовићевић
Лични подаци
Датум рођења	23. јул 1939.
Место рођења	Фоча, Краљевина Југославија
Датум смрти	30. децембар 2020. (81 год.)
Место смрти	Цетиње, Црна Гора
Уметнички рад
Поље	Сликарство, Педагогија

Михаило Јовићевић (Фоча, 23. јул 1939. — Цетиње, 30. децембар 2020.) био је српски академски сликар и ликовни педагог.

Биографија

Михаило Јовићевић је завршио 1960. Уметничку школу у Херцег Новом. Дипломирао је 1965. на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Мила Милуновића. Магистрирао је конзервацију и рестаурацију код професора Милорада Медића у Београду.^[1]

Јовићевић је радио као професор у цетињској гимназији (1966–1973), кустос и конзерватор у Музејима Цетиња. Био је доцент и ванредни професор на Факултету ликовних умјетности Универзитета Црне Горе на Цетињу, и професор на Факултету визуелних умјетности Универзитета Медитеран у Подгорици. Био је и гостујући професор на Академији ликовних уметности у Требињу.^[1]

Јовићевић је радио на рестаурацији и конзервацији споменика културе, попут мозаика у Рисну и Перасту, или фресака у Пиви, Дубочици или рељефне карте Црне Горе у Цетињу.

Самосталне изложбе

Цетиње (1968, 1970, 1999, 2013, 2016, 2018);
Херцег Нови (1969, 1988);
Титоград (1972, 1980);
Подгорица (2000, 2000–2001, 2006, 2008, 2010, 2017);
Сполето, Италија (1973);
Нови Сад (1976);
Врбас (1976);
Мостар (1984);
Котор (1985, 2013);
Будва (1986, 1996, 2001, 2004);
Пераст (2001);
Тиват (2002);
Загреб (2004);
Београд (2006);
Петровац (2008);
Требиње (2013);
Прчањ (2013);
Пљевља (2013);
Бар (2017).

Групне изложбе

Награде

Награда ЦК Народне омладине и Одбора за прославу Дана младости (1959);
Награда Ликовног салона „13. новембар”, Цетиње (1968, 1973, 1985);
Награда Херцегновског зимског салона, Херцег Нови (1971);
Награда Фонда „Моша Пијаде”, Цетиње (1982);
Награда за најбољу изложбу, УЛУЦГ (2001);
Тринаестојулска награда (2008).

Уметничко дело

Мада има ослонац у званичним религијама, Јовићево сликарство је израз самосвојне поетике уметника и његове персоналне „религијске“ истине. На радовима снажног експресивног израза (сликама, цртежима, објектима, инсталацијама) смењују се надреално, ониричко и метафизичко, асоцијативно и апстрактно, реално и апсурдно, ред и хаотичност. Око 2000. Јовићевић је реализовао серију радова са ликовима Богородице, инспирисане Богородицом Филермском, Христа и светитеља, које ће временом реализовати од различитих материјала. Јовићевић користи сликарске и несликарске материјале: папир, картон, платно, дрво у комбинацији са алуминијумом, лимом, огледалом, плексигласом, стаклом.... Значајан део његовог ликовног дела представљају: макете; објекти и амбијенти са мобилним деловима; забелешке – слободне креативне варијације у различитим материјалима и техникама.^[1]