Напад на редакцију листа Шарли ебдо

Напад на редакцију листа
*Шарли ебдо*
Напад на редакцију листа; Шарли ебдо
Део Напада у Ил де Франсу 7—9. 1. 2015.
	Полицајци, хитна помоћ и новинари; на лицу места два сата након пуцњаве
Место	Улица Николе Апера 10;; 11. арондисман Париза, Париз; Француска
Координате	48° 51′ 33″ С; 2° 22′ 13″ И / 48.85925° С; 2.37025° И
Датум	7. јануар 2015. ; 11.30 CET (UTC+1)
Мета	запослени листа; Шарли ебдо
Врста напада	масовна пуцњава
Оружје	vz. 58 јуришна пушка; Шкорпион vz. 61 аутомат; потезна сачмарица; Токарев TT-33 пиштољи; ручни бацач; ручна бомба;
Убијено	12
Рањено	11
Починилац	Шериф Куаши и Саид Куаши
Учесници	два наоружана нападача
Организација	Исламска Држава

Оружани напад на редакцију листа Шарли ебдо (фр. Charlie Hebdo) догодио се 7. јануара 2015. године око 11.30 часова, када су двојица маскираних наоружаних нападача упали у седиште француског сатиричног листа Шарли ебдо у Паризу и отворили ватру.^[4]

Нападачи су усмртили 12 људи, укључујући десеторо запослених и два полицајца, а ранили 11 других особа.^[5]^[6] Хамид Мурад (18), који је погрешно осумњичен и за кога је на крају утврђено да је невин, одмах се предао полицији (након 50 сати је пуштен без подизања оптужби), док је потрага за двоје осумњичених потрајала још три дана, све док након вишечасовне опсаде штампарије у којој су били нису ликвидирани и браћа Шериф и Саид Куаши.^[7]

Повод за напад на овај лист су карикатуре и шале са пророком Мухамедом које Шарли ебдо често објављује, а које су увредљиве неким муслиманима. То је прво довело до претњи исламских екстремиста редакцији овог магазина, затим бацања бомбе на уредништво листа у 20. арондисману Париза и хаковања веб-сајта 2011. године након што је карикатуриста Луз у 1011. издању листа (насловљеном Шарија ебдо) објавио карикатуру Мухамеда уз шаљиви текст, потом стављања уредништава под заштиту полиције, а на крају и овог великог терористичког напада.

Већ 11. јануара 2016. године, око 2 милиона људи — укључујући и 40 светских вођа — окупило се у Паризу на митингу националног јединства, док се 3,7 милиона људи придружило демонстрацијама широм Француске. Фраза Ја сам Шарли (фр. Je suis Charlie, IPA: /ʒə sɥi ʃaʁli/) постала је уобичајен слоган подршке како жртвама тако и слободи медија у друштву. Редакција сада много популарнијег Шарли ебдоа се опоравила и наставила да ради са још већим успехом; следеће издање часописа се продало у више од 7,95 милиона копија на шест језика, наспрам уобичајеног тиража од 60.000 на само једном језику (француском).

Позадина

Нападачи

Шериф Куаши

Саид Куаши

Два маскирана нападача, наоружана јуришним пушкама, сачмарицом, пиштољима, ручном бомбом и ручним бацачем^[8] за који лондонска штампа сматра да је вероватно М-80 Зоља југословенског порекла,^[9] 7. јануара 2015. године око 11.30 часова по Средњоевропском времену ушла су у зграду листа Шарли ебдо и почела да пуцају узвикујући „Алаху Акбар”. Током напада је испаљено око 50 метака.^[10]

У 10.30 часова наредног дана, двојица осумњичених су наводно примећени у департману Ен (Пикардија), североисточно од Париза.^[11] Оружане снаге безбедности, укључујући интервентне јединице Националне жандармерије, послате су у Ен ради потраге за осумњиченима.^[12]^[13] Полиција је описала нападаче као „наоружане и опасне”, а ниво претње безбедности у том региону био је подигнут на највиши ниво. Полиција је већ била идентификовала трећег осумњиченог, за којег се сматрало да је био возач браће Куаши, а он се предао непосредно након напада (у јутро 8. јануара); након испитивања у полицији које је трајало 50 сати и налажења доказа да је био Шарлвил Мезјеру (Шампања-Ардени, Ардени) — месту у којем се и предао и у којем живи — пуштен је без подизања оптужби.^[14]^[15]^[16]^[17]^[18]

Полиција је опколила штампарију у предграђу Париза, 9. јануара, у којем су се крила браћа Шериф и Саид Куаши. На почетку се мислило да они држе таоца; међутим, испоставило се да се 26-годишњи мушкарац крио од терориста и да они нису ни знали да је он ту. Око 18.00 часова, полиција је потврдила да су ликвидирали обојицу терориста у тренутку када им је пажња била скренута молитвом.

Жртве

Убијени

Насловна страна Шарли ебдоа од 3. новембра 2011. године, издања које је названо Charia Hebdo (Шарија ебдо); приказана је карикатура Мухамеда, а у облачићу пише 100 coups de fouet, si vous n'êtes pas morts de rire (100 удараца бичем ако не умрете од смеха)

Насловница Шарли ебдоа од 14. јануара 2015. године, урађена на сличан начин као и она од 3. новембра (слика лево); приказује Мухамеда како држи знак на којем пише Je suis Charlie (Ја сам Чарли), са насловом Tout est pardonné (Све је опроштено)

Фредерик Боасо (42) — радник на одржавању за Sodexo, убијен у холу док је седио за рецепцијским пултом; прва жртва напада
Франк Бринсоларо (49), полицајац из агенције за заштиту SDLP који је штитио Шарба^[19]
Жан Кабу (76) — карикатуриста
Елза Каја (54) — психоаналитичарка и колумнисткиња;^[20]^[21] једина убијена жена^[22]
Стефан Шарбоније (47) — карикатуриста, колумниста и директор публикације
Филип Оноре (73) — карикатуриста
Бернар Мари (68) — економиста, уредник и колумниста^[23]^[24]
Амед Мерабе (42) — полицајац, убијен метком у главу док је на земљи лежао рањен^[25]
Мустафа Орад (60) — едиторијалиста^[26]
Мишел Рено (69) — организатор фестивала путописаца који је био у посети Кабуу^[27]
Бернар Верлак (57) — карикатуриста^[28]
Жорж Воленски (80) — карикатуриста^[29]

Кабу
Каја
Шарб
Оноре
Тињу
Воленски

Рањени

Филип Лансон — новинар, упуцан у лице и остављен у критичном стању; опоравио се^[30]
Фабрис Николино (59) — новинар, упуцан у ногу
Лоран Сурисо (48) — карикатурста и директор уредништва, писац; упуцан у раме^[31]

неидентификовани полицајци^[32]^[33]^[34]

Галерија

Полицијска возила стижу на
место злочина у Паризу
Обама се уписује у књигу жалости
Кундерс се уписује у књигу жалости
Натпис Je suis Charlie, француска застава и три оловке у бојама заставе; на скупу подршке листу Шарли ебдо у Берлину
Карикатура Ја сам Чарли нацртана у част убијених у нападу; текст: Et voilà, c'est déjà le bordel... (И да, ово је већ неред...)

Протести у Француској
Митинг у Бордоу са 5.000 демонстраната
(7. јануар 2015)
Демонстранти окупљени на Тргу републике у Паризу
(7. јануар 2015)
Одавање почасти Шарли ебдоу у Стразбуру
(7. јануар 2015)
Одавање почасти у Тулузу
(8. јануар 2015)
Сећање на Мерабеа
(11. јануар 2015)

Протести широм света
Бризбејн, Аустралија
(7. јануар 2015)
Берлин, Немачка
(7. јануар 2015)
Луксембург, Луксембург
(8. јануар 2015)
Истанбул, Турска
(8. јануар 2015)
Болоња, Италија
(9. јануар 2015)
Чикаго, САД
(11. јануар 2015)
Москва, Русија
(11. јануар 2015)
Брисел, Белгија
(11. јануар 2015)

Види још

Референце

^ „En images: à 11 h 30, des hommes armés ouvrent le feu rue Nicolas-Appert”. Le Monde. 7. 1. 2015.
^ Woolf, Christopher (15. 1. 2015). „Where did the Paris attackers get their guns?”. PRI The World®. Minneapolis, US: Public Radio International. Приступљено 16. 1. 2015. „The weapons seen in various images of the attackers include vz. 58 assault rifle; vz. 61 submachine gun; several Russian-designed Tokarev TT pistols and a grenade or rocket launcher – probably the Yugoslav M80 Zolja.”
^ Withnall, Adam; Lichfield, John (7. 1. 2015). „Charlie Hebdo shooting: At least 12 killed as shots fired at satirical magazine's Paris office”. The Independent. London. Приступљено 9. 1. 2015.
^ „BBC News – Charlie Hebdo: Major manhunt for Paris gunmen”. BBC News. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „Gun attack on French magazine Charlie Hebdo kills 11”. BBC News. 7. 1. 2015. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „Charlie Hebdo attack: 12 dead in Paris, manhunt on”. CNN. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „Терористи”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2015. г. Приступљено 19. 01. 2015.
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2019.
^ https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/france/11351855/How-did-the-Paris-terrorists-get-hold-of-their-weapons.html
^ „Charlie Hebdo attack – latest”. BBC News. 7. 1. 2015. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „BBC News – Charlie Hebdo massacre: Suspects 'rob service station'”. BBC News.
^ „Attentat à Charlie Hebdo : une traque en cours entre l'Aisne et l'Oise”. francetvinfo.fr. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „Police converge on area north-east of Paris in hunt for Charlie Hebdo killers”. The Guardian. Приступљено 8. 1. 2015.
^ Higgins, Andrew; De La Baume, Maia (8. 1. 2015). „Two Brothers Suspected in Killings Were Known to French Intelligence Services”. The New York Times. Приступљено 8. 1. 2015.
^ Witte, Griff (7. 1. 2015). „Charlie Hebdo suspect said to surrender; two others at large after Paris terror attack”. The Washington Post.
^ „Fatal shooting at Charlie Hebdo HQ in Paris LIVE UPDATES”. RT. 8. 1 2015. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „"Charlie Hebdo": Mourad Hamyd, accusé à tort ?”. Le Point.
^ „Charlie Hebdo shooting: Hamyd Mourad 'in shock' after wrongly linked to attack on newspaper”. Australian Broadcasting Corporation. 10. 1. 2015. Приступљено 11. 1. 2015.
^ „Attentat de Charlie Hebdo, l'un des policiers tués demeurait en Normandie”. tendanceouest.com. 7. 1. 2015. Приступљено 26. 9. 2016.
^ Florence Saugues, Par (8. 1. 2015). „Attentat contre 'Charlie Hebdo' – Elsa Cayat, la psy de "Charlie" assassinée”. Paris Match. Приступљено 26. 9. 2016.
^ „She was definitely killed because she was Jewish”. CNN. 9. 1. 2015.
Такође погледајте MSN.
^ „Charlie Hebdo attack: Victim obituaries”. BBC News. 13. 1. 2015. Приступљено 26. 9. 2016.
^ „En Direct. Massacre chez "Charlie Hebdo": 12 morts, dont Charb et Cabu”. Le Point. 13. 1. 2015. Приступљено 26. 9. 2016.
^ „Les dessinateurs Charb et Cabu seraient morts”. L'Essentiel. 7. 1. 2015. Приступљено 26. 9. 2016.
^ Mosendz, Polly (7. 1. 2015). „Police Officer Ahmed Merabet Shot During Charlie Hebdo Massacre”. Newsweek. Приступљено 26. 9. 2016. ^{[мртва веза]}
^ Saul, Heather (8. 1. 2015). „Charlie Hebdo attack: All 12 victims are named”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 09. 01. 2015. г. Приступљено 26. 9. 2016.
^ Armand, Manuel (8. 1. 2015). „Michel Renaud, insatiable voyageur”. Le Monde. Приступљено 26. 9. 2016.
^ „Charlie Hebdo victims”. BBC News. 8. 1. 2015. Приступљено 26. 9. 2016.
^ „Fearless: Murdered French cartoonists welcomed controversy”. Fox News Channel. 7. 1. 2015. Приступљено 26. 9. 2016.
^ Toner, Eneida (8. 1. 2015). „Philippe Lançon, PLAS Visting Fellow for AY15, Injured in the Paris Terrorist Attack”. blogs.princeton.edu. Program in Latin American Studies blog.
^ „Attentat contre Charlie Hebdo. Témoignage de l'oncle de Riss, directeur de la rédaction Charlie Hebdo”. Le Telegramme. 8. 1. 2015. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 8. 1. 2015.
^ „Charlie Hebdo shootings: 'It’s carnage, a bloodbath. Everyone is dead'”. The Guardian. 7. 1. 2015. Приступљено 7. 1. 2015.
^ „"Charlie Hebdo" : la traque des suspects se poursuit”. Le Point. Приступљено 11. 1. 2015.
^ „En Direct. Attentat à Charlie Hebdo: 12 morts, les terroristes en fuite”. Le Parisien. France. 7. 1. 2015. Приступљено 7. 1. 2015.

Литература

Zarka, Yves Charles; Taussig, Sylvie; Fleury, Cynthia (2004). „Les contours d'une population susceptible d'être musulmane d'après la filiation”. L'Islam en France. Presses Universitaires de France. ISBN 978-2-13-053723-6.