За друга значења, погледајте страницу
Оберон.
| Оберон
|
|
Слика Оберона коју је начинио Војаџер 2 24. јануара 1986. године
|
| Планета
|
Уран
|
| Откриће
|
| Открио
|
Вилхелм Хершел
|
| Датум открића
|
јануар 1787.[1]
|
| Карактеристике орбите
|
| Велика полуоса
|
583.500[2] km
|
| Периапсис
|
582.683[2] km
|
| Апоапсис
|
584.317[2] km
|
| Екцентрицитет
|
0,0014[2]
|
| Период револуције
|
13,463[3]:193
|
| Просечна брзина револуције
|
11.349,2[2] km/h
|
| Период ротације
|
11,463[3]:193
|
| Нагиб
|
0,068°[2]
|
| Физичке карактеристике
|
| Средњи полупречник
|
761,4[2] km
|
| Површина
|
7.285.101,53[2] km²
|
| Маса
|
2,8834 × 1021[2] kg
|
| Запремина
|
1.848.958.769[2] km³
|
| Густина
|
1,559[2] g/cm³
|
| Гравитација
|
0,332[2] m/s²
|
| Магнитуда
|
13,9[3]:193
|
| Албедо
|
0,24[3]:193
|
Оберон или Уран IV[4] је други највећи[1] сателит Урана. Међу „главним“ сателитима Урана, Оберон је најудаљенији од матичне планете. Открио га је, заједно са суседном Титанијом, Вилхелм Хершел 1787. године.[5] Сателити су названи по краљу и краљици вила из Шекспирове комедије „Сан летње ноћи“.[3]:201–203
Особине
Оберон је састављен од стеновитог материјала и леда[1], а велике осцилације у опозицији указују на то да је тај материјал порозан.[6] Оберон се налази у синхроној орбити око Урана (односно, окренут је ка Урану увек истом страном) услед чега је водећа страна Оберона црвенија од пратеће стране, највероватније услед сакупљања међупланетарне прашине на водећој страни.[7]
Површинске структуре
Структуре на Оберону носе имена трагичних Шекспирових ликова.[8]Површина Оберона је стара, није изглађена лавом богатом водом као што је то случај са Мирандом или Аријелом.[7]
Површина Оберона је тамна, али су неки од већих кратера центри светлих зракова који се од њих радијално шире. У Отелу, Фалстафу и Хамлету се налази тамнији материјал, који вероватно представља мешавину леда и угљеничног материјала из унутрашњости. Кратери на Оберону су:[3]:203
| Назив |
Ширина (југ) |
Дужина (исток) |
Пречник (km)
|
| Антоније |
27,5 |
65,4 |
47
|
| Кориолан |
11,4 |
345,2 |
120
|
| Лир |
5,4 |
31,4 |
126
|
| Магбет |
58,4 |
112,5 |
203
|
| Отело |
66,0 |
42,9 |
113
|
| Ромео |
28,7 |
89,4 |
159
|
| Фалстаф |
22,1 |
19,0 |
124
|
| Хамлет |
46,1 |
44,4 |
206
|
| Цезар |
26,6 |
61,1 |
76
|
На хоризонту Оберона је Војаџер 2 снимио планину високу најмање 6 km (планина је уочљива управо зато што је снимљена на хоризонту). Да ли је у питању нека изузетна одлика или не, не може се са сигурношћу рећи.[3]:203
Још једна значајна појава је чазма (кањон) Момур, дужине 500 km.[9]
Популарна култура
У песми Пинк Флојда „Astronomi Domine“ помињу се Уранови сателити Оберон, Миранда и Титанија.[10]
Референце
- ^ а б в „Oberon: Overview”. Solar system Exploration. NASA. Приступљено 6. 1. 2014.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Oberon: Facts & Figures”. Solar system Exploration. NASA. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014.
- ^ а б в г д ђ е Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-7503-0620-1. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ Angelo 2006, стр. 427
- ^ Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: енглески). London: Philip's. стр. 289. ISBN 978-0-540-07863-9. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ Lucy-Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnson, ур. (2007). Encyclopedia of Solar System. San Diego: Academic Press. стр. 380. ISBN 978-0122268052.
- ^ а б Elkins-Tanton, Linda T. (2011). Uranus, Neptun, Pluto and the Outer Solar System. New York: Facts on File. стр. 61. ISBN 978-0-8160-7701-4.
- ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4173. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 2977. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ „Pink Floyd – Astronomy Domine Lyrics”. Rock Genius. Приступљено 12. 1. 2014.
Литература
Види још
Спољашње везе
