Олга Меј Гос

Олга Меј Гос (Перт, 1916 — 1994) била је аустралијска фитопатолошкиња. Њено истраживање допринело је већој отпорности аустралијске пољопривреде открићима у области болести биљака.^[1]

Гос је рођена у Перту 1916. године. Била је старија од две ћерке. Њени родитељи нису имали формално образовање, али су подстицали њено интересовање за биолошке науке. У тинејџерским годинама добила је микроскоп и почела да испитује мале узорке.^[1]

Била је изузетно надарена и добила је стипендију за похађање престижне средње школе. Године 1934. освојила је државно такмичење у науци (Science Exhibition), што јој је омогућило упис на Универзитет Западне Аустралије. Дипломирала је 1937. године с највишим почастима (First Class Honours). Током студија, учествовала је у истраживању паразита код корморана, при чему је преводила стручну литературу с немачког на енглески језик.^[1]

Године 1938. Гос је именована за лабораторијског асистента на Универзитету Западне Аустралије. Радила је у лабораторијама за основне студије и бавила се истраживањима у области паразитологије. Већ 1939. године постаје демонстратор, што је повећало њене наставне обавезе и остављало мало времена за истраживање.^[1]

Године 1943. запослила се као патолог у Дечјој болници „Принцеза Маргарет“. У то време се разболела и наредне две године није могла да хода. Провела је више месеци у болници. У настојању да пронађе ново радно место ван болничког окружења, како би смањила ризик од инфекција, ступила је у контакт с Министарством пољопривреде Западне Аустралије, где јој је понуђен посао у области фитопатологије. У то време, многи припадници оружаних снага враћали су се у Аустралију након Другог светског рата и показивали интересовање за рад у пољопривреди, а Министарство је имало задатак да им пружи стручну подршку.^[1]

Гос је радила у Министарству пољопривреде Западне Аустралије од 1945. до 1980. године, где је каријеру завршила као виши фитопатолог. Специјализовала се нарочито за проучавање нематода.^[2] Иако је поседовала високу стручност, као жена је била мање плаћена од својих мушких колега и била је ограничена у могућности да обавља званичне теренске посете.^[3] Међу њеним првим значајним резултатима били су третмани за смањење бактеријског канцера код парадајза и чачкавости (краставости) код јабука. Пратила је ширење инфекција насталих као последица увоза, а такође је успоставила присуство нитрификујућих ризобија у региону. Касније је спровела велико истраживање нематода у Аустралији и открила да су многе болести пољопривредних култура последица напада нематода на корење, што се могло лечити фумигантима.^[1]

Године 1983. објавила је приручник под насловом Practical guidelines for nursery hygiene („Практичне смернице за хигијену у расадницима“) са препорукама за заштиту биља и контролу штеточина,^[4] који је касније послужио као основа за успостављање система акредитације расадника у Западној Аустралији.^[1]

• 1978. године проглашена је за „Аустралијског расадничара године“ (Australian Nurseryman of the Year), као прва жена која је добила ову награду.^[2][5]
• 2017. године постхумно је уврштена у Кућу славних жена Западне Аустралије (Western Australia Women's Hall of Fame).^[5]

Према тадашњим правилима, Гос би морала да поднесе оставку уколико би се удала, па је остала неудата и без деце, иако је била у дугогодишњој вези.^[3]

Патила је од хроничног бола и астме.^[1]