Општи избори у Италији 2022.

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Исправити граматичке и правописне грешке. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Општи избори у Италији 2022.

← 2018 25. септембар 2022. Следећи →
400 места у Дому посланика (Ц) 201 место потребно за већину 200 изборних места у Сенат (С) 104 места потребно за већину
Регистровано	46.021.956 (Ц) · 45.210.950 (С)
Излазност	29.355.592 (Ц) · 63.8% 28.795.727 (С) · 63.7%
Прва странка Друга странка Трећа странка   Вођа Ђорђа Мелони Енрико Лета Ђузепе Конте Странка Браћа Италије Демократска партија Покрет пет звезда Коалиција десни центар леви центар — Освојена места 237 (Ц) · 115 (С) 85 (Ц) · 44 (С) 52 (Ц) · 28 (С) Места промењено 28 (Ц) · 22 (С) 37 (Ц) · 14 (С) 175 (Ц) · 84 (С) Бр. гласова 12.300.244 (Ц) 12.129.547 (С) 7.337.975 (Ц) 7.161.688 (С) 4.333.972 (Ц) 4.285.894 (С) Проценат 43,7% (Ц) 44,0% (С) 26,1% (Ц) 25,4% (С) 15,4% (Ц) 15,6% (С)   Четврта странка   Вођа Карло Календа Странка Акција - Италија Вива Коалиција — Освојена места 21 (Ц) · 9 (С) Места промењено Нова партија Бр. гласова 2.186.669 (Ц) 2.131.310 (С) Проценат 7,8% (Ц) 7,7% (С)
Премијер пре избора Марио Драги ванстраначка личност Премијер после избора Ђорђа Мелони Браћа Италије

Општи избори у Италији су одржани 25. септембра 2022. године. Криза италијанске владе 2022, која је довела до оставке премијера Марија Драгија, довела је до тога да је председник Серђо Матарела распустио италијански парламент 21. јула, осам месеци пре његовог природног истека, и расписао нове изборе. Драги наставља да води владу као привремени премијер.^[1]

Као резултат уставног референдума 2020, величина парламента ће бити смањена у односу на претходне изборе. Према измењеном Уставу Италије, имаће 400 чланова Представничког дома и 200 изабраних чланова Сената Републике, што је мање са 630 и 315.^[2][3] Поред тога, након усвајања уставног закона 2021. године, минимална старосна граница за гласање за Сенат биће иста као и за Дом представника (18 година, а не 25 година), тако да ће по први пут два дома имати идентична изборни тела.^[4]