Пина Бауш
Филипине „Пина” Бауш (нем. Philippine „Pina” Bausch; Золинген, 27. јул 1940 — Вупертал, 30. јун 2009) била је немачка плесачица, кореографкиња, педагог и директорка балета.[1] Сматра се једном од најистакнутијих и најутицајнијих личности савремене игре и позоришта у другој половини 20. века, и кључном фигуром у развоју жанра плесног позоришта (нем. Tanztheater).[2] Била је дугогодишња уметничка директорка компаније **Tanztheater Wuppertal** у Вуперталу, са којом је стекла светску славу. Њен рад карактерише јединствени спој плеса, покрета, говора, музике и сценографије, истражујући дубоке људске емоције и међуљудске односе. БиографијаОбразовање и почециПина Бауш је рођена у Золингену, Немачка, 1940. године. Почела је да учи плес веома рано. Са 15 година примљена је на престижну школу **Folkwang** (Folkwang Hochschule der Künste) у Есену, где је студирала код Курта Јоса, једног од оснивача немачког експресионистичког плеса и зачетника плесног позоришта.[3] Јос је имао пресудан утицај на њено схватање плеса као форме која треба да изражава стварни живот и емоције. Након дипломирања 1959. године, добила је стипендију и отишла на усавршавање у САД, где је студирала на **Џулијард школи** (Juilliard School) у Њујорку.[3] У Њујорку је наступала као играчица са неколико компанија, укључујући New American Ballet и балетску компанију Метрополитен опере, и сарађивала са кореографима као што су Ентони Тјудор и Пол Тејлор.[2] Tanztheater WuppertalВративши се у Немачку 1962. године, постала је солисткиња у Јосовом поново основаном Folkwang Ballett-у, где је ускоро почела и да кореографише.[3] Године 1973. именована је за директорку балета Вуперталске опере. Убрзо је променила име компаније у **Tanztheater Wuppertal**, што је означило радикалан заокрет од класичног балета ка новом хибридном жанру који је она дефинисала.[1] На челу ове компаније остала је до своје смрти 2009. године, створивши преко 40 представа и изградивши јединствен стил и репутацију широм света.[2] Компанија је постала позната по интензивним, често дуготрајним пробама и процесу стварања у којем је Бауш постављала питања и користила импровизације и лична искуства својих играча као материјал за представе.[1] Међународна каријера и признањаСа својом компанијом, Пина Бауш је редовно наступала на најзначајнијим светским позорницама и фестивалима, укључујући и БИТЕФ у Београду, где је била чест и радо виђен гост.[4] Многе њене касније представе настале су као копродукције са градовима широм света (Рим, Лос Анђелес, Хонгконг, Истанбул, Токио, Лисабон, Будимпешта, Сао Пауло, Каиро...), носећи често имена тих градова у наслову. Добила је бројне највише међународне награде и признања за свој рад, укључујући Кјото награду у Јапану, Златни лав на Венецијанском бијеналу за животно дело, немачку Плесну награду, британску Награду Лоренс Оливије, Гетеову награду града Франкфурта и многе друге.[3] Стил и "Tanztheater"Рад Пине Бауш карактерише:
Каснији живот и смртПина Бауш је наставила активно да ствара и води своју компанију до самог краја живота. Њен дугогодишњи животни партнер, чилеански песник и професор Роналд Кеј (Ronald Kay), преминуо је у јануару 2009. Пина Бауш је преминула изненада од карцинома 30. јуна 2009. у Вуперталу, само пет дана након што јој је болест дијагностикована.[2] Иза себе је оставила сина Ролфа-Саломона Кеја.[1] Значајна дела (избор)
НаслеђеПина Бауш је оставила неизбрисив траг у свету плеса и позоришта. Њен јединствени стил и приступ утицали су на генерације кореографа, редитеља и извођача широм света. Компанија **Tanztheater Wuppertal Pina Bausch** наставља да изводи њен репертоар и након њене смрти. Године 2009. основана је **Pina Bausch Foundation** са циљем очувања и промоције њеног уметничког наслеђа.[3] Немачки редитељ Вим Вендерс снимио је 2011. године чувени 3Д документарни филм "Пина", као посвету њеном раду. Филм је започет уз њену сарадњу, а довршен је након њене смрти и номинован је за Оскара за најбољи дугометражни документарни филм.[5] Референце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia