Постање 1, 2

Постање 1, 2
Постање 1, 2
← 1, 1 1, 3 →
	Опис Постања аутора Венцесалуса Холара
Књига	Књига постања
Назив Хебрејског оригинала	Тора
Део Хебрејског текста	1
Део Светог Писма	Стари завјет
Редослед у Библији	1

Прва књига Мојсијева 1, 2 (скраћено: 1 Мој 1, 2) или Постање 1, 2 је други стих приповести о стварању света која се налази у Староме завјету Светога писма (за хришћане) или у Тори Танаха (за Јевреје). Овај стих гласи: „А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и Дух Божији дизаше се над водом.”

Хебрејски

Масоретски текст:^[1]

וְהָאָרֶץ הָיְתָה תֹהוּ וָבֹהוּ וְחֹשֶׁךְ עַל פְּנֵי תְהוֹם וְרוּחַ אֱלֹהִים מְרַחֶפֶת עַל פְּנֵי הַמָּיִם

Транслитерација:

Веха'арес хајетах тоху вабоху вехошек 'ал-пене техом веруах 'елохим мерахепет 'ал-пене хамајим.^[1]

или

Wəhā’āreṣ hāyəṯāh ṯōhû wāḇōhû wəḥōšeḵ ‘al-pənê ṯəhôm wərûaḥ ’ĕlōhîm məraḥep̱eṯ ‘al-pənê hammāyim.^[1]

Wəhā’āreṣ: „а земља”
hāyəṯāh: „беше“
tohu wabohu: тешко за превод, али Даничић је превео као „без обличја и пуст”
вәхошек : „тама”
'ал-пәне : „над“
ṯəhôm: митолошки или космолошки концепт којег је Даничић превео као „бездан”
wərûaḥ: тежак израз преведен којег Даничић преводи као „дух”
ĕlōhîm: генерички хебрејски израз за Бога или богове (божанства), различит од Јахвеа, имена израелског бога; Даничић преводи ово као „(дух) Божји”
məraḥep̱eṯ: „дизаше“
'‘al-pənê hammāyim: „над водом“

Превод

Tohu wabohu је Даничић превео као „без обличја и пуст” (може и „празан”). То означава одсуство апстрактних квалитета попут сврхе или вредности неког концепта.^[2] Tohu сам по себи означава пустињу или нешто налик пустињи, пустари, празноме, ненасељивом, тако да ова синтагма означава да је земља била лишена и празна јер није било живота. Ни биљака, ни животиња, ни људи.^[3]

Təhôm може да представља космички океан који може бити и изнад и испод земље. Даничић ово преводи као „бездан”.^[4]

(Wə)rûaḥ означава ветар у хебрејском. Међутим, Даничић је нашао еквивалент ветру у српском изразу „дух” који је сличан ветру (не може се никако измерити) само има људске карактеристике.

Анализа

Постање 1, 2 представља почетни услов стварања. Наиме, потребно је да је земља тоху вабоху (хебр. תֹהוּ וָבֹהוּ; без обличја и пуста). Ово служи за увод у остатак поглавља који описује процес обликовања и пуњења земље.^[5] Другим речима, у прва три дана се формирају небеса, небо и земља, а у наредна четири до шест дана их испуњавају светиљке, птице, рибе и, на крају, животиње и човек.

Пре него што је Бог почео да ствара, свет је био „без обличја и пуст” као пустиња. Боху (Даничић га преводи као: пуст) нема познато значење те се сматра да је то додато да би се римовало са тоху (без обличја).^[6] Ова синтагма се поновно појављује у Књизи пророка Јеремије 4, 23 у ком Јеремија упозорава народ Израел да ће побуна против Бога довести до повратка таме и хаоса. „Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста (тоху вабоху); и на небо, а свјетлости његове нема” (Јер 4, 23).^[7]

Техом (хебр. תְהוֹם; бездан) су два од три елемента хаоса представљена, трећа је земља без обличја. У миту о Енума Елишу, бездан је представљен као богиња Тијамат, неријатељ Мардука;^[7] овде та земља без обличја окружује вода и представља настањиви свет, а касније ће бити оваплоћено кроз Потоп.^[8] Вилијам Дамбрел је записао да упућивање на „бездан” у овом стиху „алудира на детаље древних блискоисточних космологија” у којима „општа претња поретку долази из разузданога и хаотичнога мора које је коначно укротио бог-ратник.” Дамбрел даље сугерише да Постање 1, 2 „одражава нешто од хаоса / борбе за поредак карактеристичног за древне космологије”.^[9]^[10]

„Дух Божји дизаше се над водом” у неким преводима овога стиха потиче од фразе руах елохим, која се тумачила као „велики ветар”.^[11]^[12] Виктор П. Хамилтон се донекле одлучује — као и Даничић — за „дух Божји”, али примећује да се то не односи нужно на „Свети Дух” хришћанске теологије.^[12]

Руак (хебр. רוּחַ) има значења „бетар, дух, дах”, а елохим може значити „Свевишњи” као и „Бог”. Руак елохим који се креће преко бездана може значити и „ветар / дах Божји” или „дух Божји”, концепт који је у Танаху донекле нејасан, али понекад може значити велики олујни ветар.^[13]