Преодница (лист 1873)
Преодница: књижевни лист је часопис који је излазио у Београду од 1873. до 1874. године. Уредник је био Петар Периновић.[1] ИсторијатПреодница је књижевни часопис који је излазио од 15. септембра 1873. до 5. априла 1874. године.[2] Излазила је на једном табаку (16 страна) у осмини. Године 1873. публикована су само два броја, а следеће још осам. За непуних седам месеци објављено је само десет бројева. Издавачи су све бројеве водили под једним годиштем иако је лист излазио две календарске године.[3] Ово је први часопис социјалистичког правца у Србији који је покренут у циљу обогаћивања литерарног поља и социјалистичке књижевне периодике. За овај лист ке карактеристично да није сакривао своје политичке тенденције.[4] Карактеристично за овај часопис је да је лист излазио у име групе студената социјалиста на Великој школи у Београду.[2] Литерарни аспектПреодница је интересантан књижевни лист јер се темељио на програмским начелима Светозара Марковића. Имао је децидиран поднаслов књижевни лист и према садашњим стандардима био је часопис.[5] Покренут је у време кад је у Србији излазио само један чисто књижевни часопис Летопис Матице српске. Програм је био да се часопис посвети књижевној расправи, објективној критици, поезији и забави.[3] Удео прозе и прозних текстова у односу на песничке истакнут је у Преодници, као и у листовима Млада Србадија, Рад.[6]  Издавач и одговорни уредникПетар Периновић је био практично непознат у књижевности. Књижевни историчари сматрају да је покретач и главни уредник био Милован Глишић у чијем стану се и налазила редакција, у ондашњој Високој улици број 7. Периодичност излажењаЛист је излазио три пута месечно и то 5. 15. и 25. сваког месеца.[1] ТематикаУ листу су били заступљени оригинални и преведени прилози. Лист се бавио и библиографијом.[3] Постоји несразмера у преведеним прилозима у односу на оригиналне наших аутора. То може и да се објасни да је био ограничен број сарадника, али и суженошћу летерарне тематике. Пошто је часопис декларисан као социјалистички, многи аутори нису ни желели да пишу за овај лист. Два реномирана песника, Јакшић и Змај нису писали за Преодницу. Змај је био скептичан према социјалистичким листовима и њиховом погледу на књижевност.[5]
БиблиографијаБиблиографија је објављивана у бројевима: првом, другом, трећем и шестом. Спискови књига су били подведени под рубриком Нове књиге и Књижевни преглед. Уколико се ради о Књижевном прегледу дат је опис једне јединице као дужи приказ књиге што и јесте карактеристика ове рубрике. Одредница није наглашена јер уредник није знао за њу. Опис дела је почињао комплетним насловом са навођењем целог поднаслова. Бележио се аутор и преводилац. У импресуму су били место и година издања. Издавачи и штампарија су изостављани. У овом раду је изузетно занимљива напомена, белешка, анотација. Овај део библиографског описа је испуњен запажањима приређивача. Све књиге, које су пописане, уклапају се у програмску идеју (социјалистичка критика друштвеног морала, васпитању народа, разбијању сујеверја).[3] У последњој библиографији уредник се одрекао тих принципа. Имамо десет обрађених књига (Песме Лазе Костића, Антигону Софокла, Песме Ђуре Јакшића).[3]  Преодница, Нове књиге, број 1, страна 14, 1873.  Преодница, Књижевни преглед, број 3, страна 47, 1874. СараднициФототипско издањеФототипско издање Преоднице је објављено према бројевима из Народне библиотеке Србије. Њен значај је што је драгоцен извор за проучавање Марковићевог покрета као гласило његових истомишљеника.[5] Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
