Раде Томић

Раде Томић
Раде Томић
	Раде Томић
Лични подаци
Пуно име	Раде Томић
Датум рођења	9. јун 1934.
Место рођења	Папратна, Стара планина, Књажевац, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. јануар 1985. (50 год.)
Место смрти	Нови Сад, Југославија
Награде	Бранкова награда

Раде Томић (Папратна, код Књажевца, 9. јун 1934 – Нови Сад, 29. јануар 1985) био је песник и новинар.

Биографија

Родио се у Папратни, на обронцима Старе планине, као треће дете у породици Милана и Станице Томић. Прва четири разреда основне школе завршио је у родном селу. По одлуци среских власти, уписује те и завршава Нижу пољопривредну школу у Зајечару (1945 – 1948), а Средњу пољопривредну школу учи у Гњилану и Приштини (1948 – 1951). Након завршетка, запошљава се на пољопривредном добру у Панчевачком Риту. Затим ради у Новом Бечеју, Куману и Зрењанину. Војни рок служи 1956 – 1958. године. Боравио је током свог кратког живота у Аустрији, Немачкој, Данској, Мађарској и Француској.

Прву песму објавио је у листу „Зрењанин“ 1951. године. Затим објављује у листовима и часописима: Летопису Матице српске, „Пољима“, „Књижевној речи“, „Делу“, „Градини“, НИН-у, „Телеграму“ у Загребу и другим. Са Славкаом Алмажаном и Дамјаном Малешевим, у Новом Саду покреће књижевни часопис „Поезија“ који ће излазити 1968. и 1969. године. Убрзо прелази у статус слободног уметника и дуже време борави у Француској. Са супругом Миреј Робен преводи савремене француске песнике. Његова поезија превођена је на француски, енглески, руски, мађарски, румунски, словачки, македонски и албански језик. Почетком осамдестих година за Телевизију Нови Сад снимио је једносатну документарну емисију о себи и свом родном крају. Уметничка академија Исток из Књажевца, 2007. године, установила је награду за песнички рукопис с именом Радета Томића.

Књиге песама

За сутра увече, Матица српска, 1966,
Треће око, Културни центар, Нови Сад, 1969,
Вулкан, мој брат, Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов“, Нови Сад, 1976,
Чари Новог Сада, Матица српска, Нови Сад, 1972,
За звуком, Књижевна заједница Новог Сада, 1986,

Превод поезије

Nous avons donc existé, превод на француски Mireille Robin, Balma : n&b. 1996. ISBN 978-2-911241-08-6. COBISS.SR 54249996

Награде

Бранкова награда, 1966.

Литература

Звонимир Голоб, Нова значења шутње, Телеграф, 1985. Поновљено у Раде Томић, „Ливење звука“, Књажевац, (2008). стр. 120-121;
Радомир Виденовић Равид, Раде Томић или стихована бука у ливници звука, предговор књизи „Ливење звука“, Књажевац, (2008). стр. 4 – 18;