Рено 25
Рено 25 (фр. Renault 25) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено од 1983. до 1992. године. ИсторијатПредстављен је крајем 1983. године,[1] а продаја је почела у марту 1984. године.[2] Био је то велики корак у сваком погледу у односу на претходни модел Рено 20/Рено 30. Дизајниран је од стране француских инжењера Гастона Жушеа и Роберта Опрона, који су се определили за верзију лифтбек са петора врата, која му је требала дати предност при куповини у односу на класичне лимузине. Од самог почетка био је дизајниран као аеродинамичан аутомобил са свега 0,31 коефицијентом отпора ваздуха, што је кључни фактор за уштеду горива. Током свог периода Рено 25 био је највећи, најлуксузнији и најскупљи модел у линији компаније. Године 1985, осваја друго место у избору за Европски аутомобил године иза Опел кадета. Сви модели су се производили у месту Сандовилу, близу града Авр на северу Француске. Највећи конкуренти су му били Форд скорпио, Фијат крома, Опел омега,[2] Ауди 100, BMW серија 5 (Е28 и Е34), Пежо 605, Саб 9000.[3] Прве три године постојања донеле су прилично ниску продају на извозним тржиштима, највише због проблема са електроником.[2] Редизајн је урађен јуна 1988. године, добивши нови предњи део, задња светла, нове материјале у унутрашњости и унапређено предње вешање. Том приликом добија и нове моторе.[4] Производња је окончана 1992. године, када га наслеђује модел сафран.[1] У сарадњи са American Motors Corporation (AMC) на америчком тржишту се продавао под називом Eagle Premier. Када је 1987. године марка AMC продата Крајслеру, овај аутомобил се продавао као преправљена верзија под називом „Доџ монако” од 1990. до 1992. године.[5] Мотори
Галерија
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia