РепозиторијумРепозиторијум je организованa збиркa различитих докумената (књига, чланака, слика и др.) у дигиталном облику. Тај материјал је или оригинално настао у дигиталном облику или је накнадно дигитализован. Многи репозиторијуми настају процесом самоархивирања који подразумева да аутори сами уносе своје радове (објекте) у систем и описују их стандардизованим метаподацима.[1] Репозиторијуми имају своје почетке 90-их година, у области физике и математике, где су академици искористили мрежу да поделе своја истраживања са другим колегама. Овај процес је био драгоцен јер је убрзао научни циклус објављивања и прегледа резултата. ЕтимологијаРеч репозиторијум потиче од лат. речи repositorium која означава ормар, спремиште или магацин. Овај термин се налази у Кембриџовом речнику и означава место где се ствари могу пронаћи и складиштити.[2] Опште карактеристикеПодаци сачувани у репозиторијуму могу се дистрибуирати путем интернета или путем физичког медија, као што је компакт диск. Они могу бити јавно доступни или заштићени и тада им је потребна претходна аутентификација. Најпознатији репозиторијуми су академске и институционалне природе. Репозиторијуми обично имају системе подршке и превентивно и корективно одржавање, што значи да се информације могу вратити у случају да машина постане неупотребљива. Ово је познато као дигитално чување[3] и оно захтева исцрпан рад на контролисању квалитета и интегритета да би исправно радило.[4] Депоновање не треба мешати са објављивањем. Репозиторијум је начин да се јавно прикаже рад истраживача и oмогући њиховo даље ширење: аутори стављају на располагање у отвореном приступу верзију чланака које су објавили у часописима у затвореном или отвореном приступу. То значи да системи репозиторијума имају тенденцију да се интегришу са другим веб системима и апликацијама.[5][6] Репозиторијуми такође играју важну улогу у универзитетској обуци.[7] Неке институције промовишу коришћење својих репозиторијума као додатну услугу истраживачу. Друге институције обавезују ауторе или истраживаче да депонују своје публикације (или одређене врсте, као што су докторске тезе) у институционалном репозиторијуму, ради видљивости, утицаја и очувања.[8] У неким земљама, на пример у Аргентини је донет закон о отвореном приступу који промовише имплементацију и употребу репозиторијума институција подржаних јавним фондовима,[9] док друге земље раде на одобравању сличних закона, на пример Мексико.[10] Подела репозиторијума према врсти материјала:
Тематски репозиторијуми садрже радове из одређене области.[1] Институционални репозиторијуми садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове који су значајни за њен рад.[1] СофтверИзбор софтвера је кључно питање за имплементацију репозиторијума дигиталних објеката. Постоје различити модели : бесплатан или комерцијални, власнички или софтвер отвореног кода, модел сервисног софтвера. У сваком случају, они морају испуњавати следеће услове:
Неки од најпознатијих софтверa за институционалне репозиторијуме су:
Правни оквирРадови укључени у репозиторијум морају бити у складу са важећим законима о правима која аутори имају на свој рад. Разматрају се две врсте права: морално и родно. Морална права су стална, неотуђива, не продужујућа и не прописују. Имовинска или ауторска права су економска, преносива и временски ограничена. Економска права, генерално, су експлоатација. Ово право се обично преноси на трећа лица потписивањем уговора. Потпун или делимичан пренос овог права може бити у виду: репродукције, дистрибуције, јавне комуникације и трансформације. Академске институције морају да артикулишу законске услове репозиторијума који разматрају права експлоатације, депоновања и приступа садржају. На ове аспекте може утицати додељивање права на експлоатацију које су истраживачи прихватили у уредничким уговорима. Многи аутори дају сва права издавачима који објављују њихове радове. То значи да они губе експлоатациону имовину до закључења потписаног уговора (постоје и изузеци када их аутори могу користити у дидактичке сврхе или за личну употребу). Последице овог искључивог уступања су вишеструке и значајно утичу на објављивање, дистрибуцију и употребу дела. Постоје алтернативне уговорне опције за ексклузивну цесију, као што је парцијална цесија (у којој су за аутора установљена права и друга - као што је публикација или дистрибуција - за издавача) или не-цесија (у којој аутор задржава ауторско право, али издаје дозволу издавачу, по лиценци, за објављивање дела). Међу различитим алтернативама о целоукупном и ексклузивном уступању права на експлоатацију дела су:
Прегледи репозиторијума у отвореном приступуРегистар репозиторијума у отвореном приступу - ROARОмогућава претраживање више од 3000 репозиторијума свугде у свету. Репозиторијуме је могуће претраживати по више критеријума, као што су земља порекла, врста, интензитет активности.[15] Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOARДиректоријум омогућава претраживање више од 2200 светских збирки, по више критеријума (области, земљи, језику).[16] BASEПортал ресурса у отвореном приступу који одржава Универзитетска библиотека у Билефелду.[17] Тематски репозиторијуми у отвореном приступуArXivArXiv је најстарији репозиторијум (настао 1991) у којем аутори похрањују своје радове из области физике, математике, рачунарства, квантитативне биологије и статистике. Репозиторијум одржава и финансира Универзитет Корнел у америчкој држави Њујорк.[18] PubMedPubMed омогућава претраживање више од 20 милиона радова из биомедицинских наука, укључујући MEDLINE и књиге доступне онлајн. Доступни подаци о радовима могу садржавати и линк до пуног текста у оквиру садржаја самог PubMedа или на сајтовима издавача.[19] RePEcRePEc (Research Papers in Economics) репозиторијум је настао заједничким радом волонтера из 75 земаља са намером да повећа дисеминацију информација из области економије. Реч је о бази података која садржи чланке, књиге, поглавља, радне материјале и др.[20] Институционални, универзитетски репозиторијуми у Србији
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
