Сведок

Сведок или очевидац је лице које је било на месту неког догађаја, и јасно видело и чуло шта се десило на том месту. Обично очевице ако је у питању неко тешко кривично дело позивају пред суд, како би посведочили шта се заиста десило на том месту.^[1]^[2]^[3]

Типови

Вештак или експертни сведок је онај који наводно има специјализовано знање релевантно за питање од интереса, чије знање наводно помаже да се добију други докази,^[1] укључујући друга сведочења, документарне доказе или физичке доказе (нпр, отисак прста). Вештак може, али и не мора, бити и перципиентни свједок, као код лекара, или може, али не мора, лечити жртву несреће или злочина.

Крунски сведок је онај који инкриминише бивше саучеснике у злочину који након тога добија од стране суда нижу казну, имунитет или/и заштиту себе или/и своје породице. Након што суду доставе своје сведочење, често улазе у програм заштите сведока.^[2]

Тајни сведок или анонимни сведок је онај чији идентитет суд чува у тајности.^[3]

Поузданост

Иако се често претпоставља да су искази очевидаца поузданији од посредних доказа, студије су показале да је индивидуално, одвојено сведочење сведока често мањкаво.^[4] Погрешна идентификација сведока може бити резултат фактора као што су погрешно запажање и памћење, или пристрасност, или може укључивати свесно лажно сведочење сведока. Ако је више људи сведочило злочину, могуће је тражити заједничке тачке у њиховом сведочењу, за које је већа вероватноћа да ће представљати догађаје онако како су се десили, иако су разлике очекиване и саме по себи не указују на непоштење. Идентификација сведока ће помоћи истражитељима да стекну представу о томе како изгледа осумњичени за злочин, али сећање сведока укључује погрешне или обмањујуће елементе.^[5]

Једна студија је укључивала експеримент у којем су субјекти деловали као поротници у кривичном предмету. Поротници су чули опис пљачке-убиства, аргумент оптужбе, а потом и аргумент одбране. Неки поротници су чули само посредне доказе; други су чули од службеника који је тврдио да идентификује оптуженог. У првом случају, 18% процената прогласило је оптуженог кривим, али је у другом случају 72% прогласило оптуженог кривим (Лофтус 1988).^[6]

Полицијска постројавања у којима очевидац издваја осумњиченог из групе људи у полицијској станици често су грубо сугестивна и дају лажан утисак да се сведок сетио осумњиченог. У другој студији, студенти су гледали монтирани злочин. Сат времена касније прегледали су фотографије. Недељу дана касније од њих је затражено да изаберу осумњиченог из реда људи. 8% постројених људи погрешно је идентификовано као криминалци. 20% невиних људи чије су фотографије биле укључене грешком је идентификовано.^[7]

Једна друга студија је разматрала 65 случајева „погрешних кривичних осуда невиних људи“. У 45% случајева криве су грешке очевидаца.^[8]

Проучавање сећања сведока доминирало је у области истраге. Као што Хаф и Ратнер^[9] примећују, појединачно најважнији фактор који доприноси погрешној осуди је погрешна идентификација сведока.^[10]

Кредибилитет

Веродостојан сведок је особа која делује као сведок, укључујући и сведочење на суду, чије се сведочење доживљава као истинито и уверљиво.^[11]^[12] Други сведоци се могу сматрати мање веродостојним или немају кредибилитет.^[13] Процена кредибилитета се врши за сваког сведока и на њу не утиче број сведока који сведоче.^[14] На кредибилитет сведока утиче неколико фактора. Генерално, сведоци се доживљавају као веродостојнији када се перципирају као тачнији и мање сугестивни.^[15]^[16]

У обичајном праву, термин би се могао користити у вези са давањем сведочења, или за сведочење докумената.^[17] У савременом енглеском праву, веродостојан сведок је онај који „не говори из друге руке“.^[18] У шкотском закону, веродостојан сведок је онај „чији се кредибилитет препоручује председавајућем судији... чија је поузданост” добра.^[18]

Референце

^ ^а ^б „Discovery”. www.justice.gov (на језику: енглески). 2014-11-07. Приступљено 2020-10-22.
^ ^а ^б „Good practices for the protection of witnesses in criminal proceedings involving organized crime” (PDF). United Nations. 2008. стр. 19. Приступљено 21. 10. 2020.
^ ^а ^б „Witness protection and anonymity | The Crown Prosecution Service”. www.cps.gov.uk. Приступљено 2020-12-14.
^ „APA PsycNet”. psycnet.apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-05.
^ Ebbesen, Ebbe B.; Rienick, Cynthia B. (1998). „Retention interval and eyewitness memory for events and personal identifying attributes.”. Journal of Applied Psychology. 83 (5): 745—762. PMID 9806014. doi:10.1037/0021-9010.83.5.745.
^ Loftus, Belinda; Coppock, Christopher (1988). „Bridging the Gulf”. Circa (38): 25—28. ISSN 0263-9475. JSTOR 25557277. doi:10.2307/25557277.
^ „University of Nebraska Center for Great Plains Studies”. Plains Anthropologist. 22 (75): 50. фебруар 1977. ISSN 0032-0447. doi:10.1080/2052546.1977.11908818.
^ Convicting the Innocent: Sixty-Five Actual Errors of Criminal Justice by Borchard, pg 367
^ „NCJRS Abstract - National Criminal Justice Reference Service”. www.ncjrs.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16.
^ Huff, C. Ronald; Rattner, Arye; Sagarin, Edward; MacNamara, Donal E. J. (5. 9. 2016). „Guilty Until Proved Innocent: Wrongful Conviction and Public Policy”. Crime & Delinquency. 32 (4): 518—544. S2CID 145281693. doi:10.1177/0011128786032004007.
^ Dowd, Rebecca; Hunter, Jill; Liddell, Belinda; McAdam, Jane; Nickerson, Angela; Bryant, Richard (11. 7. 2018). „Filling Gaps and Verifying Facts: Assumptions and Credibility Assessment in the Australian Refugee Review Tribunal”. International Journal of Refugee Law. 30 (1): 71—103. doi:10.1093/ijrl/eey017.
^ Hill, Gerald N. (2002). The people's law dictionary : taking the mystery out of legal language. New York, NY: MJF Books. ISBN 9781567315530.
^ Tenney, Elizabeth R.; MacCoun, Robert J.; Spellman, Barbara A.; Hastie, Reid (јануар 2007). „Calibration Trumps Confidence as a Basis for Witness Credibility”. Psychological Science. 18 (1): 46—50. PMID 17362377. S2CID 10464801. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01847.x.
^ Lehman, Jeffrey; Phelps, Shirelle (2005). West's Encyclopedia of American Law. Detroit: Thomson/Gale. стр. 407. ISBN 9780787663773.
^ Newcombe, Peter A.; Bransgrove, Jennifer (јул 2007). „Perceptions of witness credibility: Variations across age”. Journal of Applied Developmental Psychology. 28 (4): 318—331. doi:10.1016/j.appdev.2007.04.003.
^ Leippe, Michael R.; Manion, Andrew P.; Romanczyk, Ann (август 1992). „Eyewitness persuasion: How and how well do fact finders judge the accuracy of adults' and children's memory reports?”. Journal of Personality and Social Psychology. 63 (2): 181—197. doi:10.1037/0022-3514.63.2.181.
^ Wong, Anna (2020). „Looks Can Be Deceiving: The Irrelevance of Demeanour in Witness Assessments”. Criminal Law Quarterly. 68.
^ ^а ^б Words and phrases legally defined, Vol. 1 (3rd изд.). London: Butterworths. 1988. стр. 373-374. ISBN 9780406080431.

Литература

Garraghan, Gilbert J. (1946). A Guide to Historical Method. New York: Fordham University Press. ISBN 978-0-8371-7132-6.
Louis R. Gottschalk. (1950). Understanding History: A Primer of Historical Method. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-30215-7.
Johnson, M. K. (2001). False Memories, Psychology of. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. (pp. 5254–5259).
Lakatos, I. (1970). Falsification and the methodology of scientific research programmes. In: Lakatos, I. & Musgrave, A. E. (eds.), Criticism and the Growth of Knowledge. Cambridge, UK: Cambridge University Press: 59-89.
Loftus, Elizabeth F (1996). Eyewitness Testimony. Revised edition. Cambridge, MA: Harward University Press. : . (Original edition: 1979).
Read, J. D. (2001). Eyewitness Memory: Psychological Aspects. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. (pp. 5217–5221).
Roediger III, H. L. (2001). Reconstructive Memory, Psychology of. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. 12844-12849.
Ross D F, Read J D, Toglia M P (1994). Adult Eyewitness Testimony: Current Trends and Developments. New York: Cambridge University Press. .
Shepherd J W, Ellis H D, Davies G M (1982). Identification Evidence: A Psychological Evaluation. Aberdeen University Press. , Aberdeen, UK
Thompson C P, Herrmann D, Read J D, Bruce D, Payne D G, Toglia, M P (1998). Eyewitness Memory: Theoretical and Applied Perspective. Mahwah, NJ: Erlbaum.
Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster http://www.merriam-webster.com/dictionary/informer. Приступљено 6. 6. 2016. „2: one that informs against another; specifically : one who makes a practice especially for a financial reward of informing against others for violations of penal laws” Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
„Special Report”. oig.justice.gov. Приступљено 2021-01-28. „According to the Confidential Informant Guidelines, a confidential informant or "CI" is "any individual who provides useful and credible information to a Justice Law Enforcement Agency (JLEA) regarding felonious criminal activities and from whom the JLEA expects or intends to obtain additional useful and credible information regarding such activities in the future."”
Allen, Bill Van (2011). Criminal investigation : in search of the truth (2nd изд.). Toronto: Pearson Canada. стр. 217. ISBN 978-0-13-800011-0.
„A Conversation with Death Row Prisoner Stanley Tookie Williams from his San Quentin Cell”. Democracy Now!. 30. 11. 2005. Архивирано из оригинала 15. 11. 2007. г.
Mills, Steve; Possley, Maurice (9. 12. 2004). „Man executed on disproved forensics”. Chicago Tribune. Приступљено 1. 9. 2009.
„UNITED STATES OF AMERICA, Plaintiff-Appellee, v. CLAYTON FOUNTAIN, THOMAS E. SILVERSTEIN, and RANDY K. GOMETZ, Defendants-Appellants”. Project Posner. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 28. 5. 2007.
James, Joy, ур. (2007). Warfare in the American Homeland: Policing and Prison in a Penal Democracy. Durham, NC: Duke University Press. стр. 96–99. ISBN 978-0-8223-3923-6.
Berman, Thomas; Sher, Lauren (26. 5. 2010). „Etan Patz Case Reopened 31 Years Later”. ABC News. Приступљено 16. 7. 2011.
Stutzman, Rene (27. 12. 2011). „Wrong convictions spur Florida to rethink using jail informants”. Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 15. 05. 2017. г. Приступљено 22. 04. 2023.
Orwant, Jon (2003). Games, Diversions & Perl Culture: Best of the Perl Journal. O'Reilly Media. ISBN 9781449397784.
Greer, Steven C. (1995). Supergrasses: a study in anti-terrorist law enforcement in Northern Ireland. Clarendon Press. ISBN 9780198257660.
Chicano intravenous drug users: The collection and interpretation of data from hidden Populations by R Ramos. 1990
Prison patter: a dictionary of prison words and slang by A Devlin. 1996
"Some ethical dilemmas in the handling of police informers" by C Dunnighan, C Norris – Public Money & Management, 1998
Nicaso, Antonio; Danesi, Marcel (2013). Made Men: Mafia Culture and the Power of Symbols, Rituals, and Myth (1st изд.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 86. ISBN 978-1-4422-2227-4. LCCN 2013006239. OCLC 1030395983.
Rossi, Federica (април 2021). Treiber, Kyle, ур. „The failed amnesty of the 'years of lead' in Italy: Continuity and transformations between (de)politicization and punitiveness”. European Journal of Criminology. Los Angeles and London: SAGE Publications on behalf of the European Society of Criminology. 20 (2): 381—400. ISSN 1741-2609. doi:10.1177/14773708211008441 .
Drake, Richard (2021). „The Blast Furnace of Terrorism: 1979–1980”. The Revolutionary Mystique and Terrorism in Contemporary Italy (2nd изд.). Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 220. ISBN 9780253057143. LCCN 2020050360. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Sullivan, Colleen (2011). „Dozier, James Lee (1931– )”. Ур.: Martin, Gus. The SAGE Encyclopedia of Terrorism (2nd изд.). Los Angeles and London: SAGE Publications. стр. 162—163. ISBN 9781412980166. LCCN 2011009896.
"Speaker and Structure in Donne's Satyre" by NM Bradbury. Studies in English Literature, 1500–1900, 1985.
"Role of the Rat in the Prison" by HA Wilmer. Fed. Probation, 1965
"Sociology of Confinement: Assimilation and the Prison 'Rat'" by EH Johnson. The Journal of Criminal Law, Criminology, and Police Science. 1961
"Reflections on the role of statutory immunity in the criminal justice system" by WJ Bauer – Journal of Criminal Law. & Criminology, 1976
Natapoff, Alexandra (2009). „The Role of Rap and Hip Hop”. Snitching: Criminal Informants and the Erosion of American Justice. New York and London: New York University Press. стр. 135—138. ISBN 9780814758588.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б „Discovery”. www.justice.gov (на језику: енглески). 2014-11-07. Приступљено 2020-10-22.

[Именован-20240420173454-2] а ^б „Good practices for the protection of witnesses in criminal proceedings involving organized crime” (PDF). United Nations. 2008. стр. 19. Приступљено 21. 10. 2020.

[Именован_2-20240420173454-3] а ^б „Witness protection and anonymity | The Crown Prosecution Service”. www.cps.gov.uk. Приступљено 2020-12-14.

[4] „APA PsycNet”. psycnet.apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-05.

[5] Ebbesen, Ebbe B.; Rienick, Cynthia B. (1998). „Retention interval and eyewitness memory for events and personal identifying attributes.”. Journal of Applied Psychology. 83 (5): 745—762. PMID 9806014. doi:10.1037/0021-9010.83.5.745.

[6] Loftus, Belinda; Coppock, Christopher (1988). „Bridging the Gulf”. Circa (38): 25—28. ISSN 0263-9475. JSTOR 25557277. doi:10.2307/25557277.

[7] „University of Nebraska Center for Great Plains Studies”. Plains Anthropologist. 22 (75): 50. фебруар 1977. ISSN 0032-0447. doi:10.1080/2052546.1977.11908818.

[borchard-8] Convicting the Innocent: Sixty-Five Actual Errors of Criminal Justice by Borchard, pg 367

[9] „NCJRS Abstract - National Criminal Justice Reference Service”. www.ncjrs.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16.

[10] Huff, C. Ronald; Rattner, Arye; Sagarin, Edward; MacNamara, Donal E. J. (5. 9. 2016). „Guilty Until Proved Innocent: Wrongful Conviction and Public Policy”. Crime & Delinquency. 32 (4): 518—544. S2CID 145281693. doi:10.1177/0011128786032004007.

[11] Dowd, Rebecca; Hunter, Jill; Liddell, Belinda; McAdam, Jane; Nickerson, Angela; Bryant, Richard (11. 7. 2018). „Filling Gaps and Verifying Facts: Assumptions and Credibility Assessment in the Australian Refugee Review Tribunal”. International Journal of Refugee Law. 30 (1): 71—103. doi:10.1093/ijrl/eey017.

[12] Hill, Gerald N. (2002). The people's law dictionary : taking the mystery out of legal language. New York, NY: MJF Books. ISBN 9781567315530.

[13] Tenney, Elizabeth R.; MacCoun, Robert J.; Spellman, Barbara A.; Hastie, Reid (јануар 2007). „Calibration Trumps Confidence as a Basis for Witness Credibility”. Psychological Science. 18 (1): 46—50. PMID 17362377. S2CID 10464801. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01847.x.

[14] Lehman, Jeffrey; Phelps, Shirelle (2005). West's Encyclopedia of American Law. Detroit: Thomson/Gale. стр. 407. ISBN 9780787663773.

[15] Newcombe, Peter A.; Bransgrove, Jennifer (јул 2007). „Perceptions of witness credibility: Variations across age”. Journal of Applied Developmental Psychology. 28 (4): 318—331. doi:10.1016/j.appdev.2007.04.003.

[16] Leippe, Michael R.; Manion, Andrew P.; Romanczyk, Ann (август 1992). „Eyewitness persuasion: How and how well do fact finders judge the accuracy of adults' and children's memory reports?”. Journal of Personality and Social Psychology. 63 (2): 181—197. doi:10.1037/0022-3514.63.2.181.

[17] Wong, Anna (2020). „Looks Can Be Deceiving: The Irrelevance of Demeanour in Witness Assessments”. Criminal Law Quarterly. 68.

[wordprhase-18] а ^б Words and phrases legally defined, Vol. 1 (3rd изд.). London: Butterworths. 1988. стр. 373-374. ISBN 9780406080431.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]