Светозар Поповић
Светозар Кика Поповић (Крагујевац, 6. фебруар 1902 — Београд, 26. октобар 1985) био је југословенски и румунски фудбалер и тренер. Своју играчку каријеру започео је као избеглица у Риму, Италија, док је Краљевина Србија већ увелико била учесник Првог светског рата. По завршетку рата, вратио се у Србију и играо са БСК Београд до 1925.[1] Затим се, као запосленик Комерцијалне банке Италија, преселио у Букурешт. Док је још увек био запосленик у банци, наставио је да игра фудбал играјући са Јувентусом из Букурешта и Венером из Букурешта.[2] 1. маја 1925, одиграо је прву, и уједно последњу, утакмицу за румунску репрезентацију као Svetozar Popovici,[3] против Турске.[4][5] Након одласка у играчку пензију, постао је фудбалски тренер. Водио је БСК Београд на Митропа купу 1940. године.[6] Три пута је тренирао фудбалску репрезентацију Краљевине Југославије између 1937. и 1941. године. Био је технички директор ОФК Београда, а касније је радио у управи Црвене звезде. Управо је Поповић био један од главних људи који су учествовали у оснивању „црвено-белих”.[2] ПризнањаКлуб
Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
