Свици са Мртвог мора

„Свици са Мртвог мора“ или „Кумрански списи“ састоје се од око 900 докумената, укључујући и текстова из Хебрејске Библије, који су откривени између 1947. и 1956. у 11 пећина у околини Кумрана у близини древног насеља Кхирбет Кумран, на северозападној обали Мртвог мора.

Текстови су од великог историјског и религијског значења пошто садрже једине познате преживеле копије библијских докумената насталих око 100. п. н. е. те садрже доказе о значајној разноликости вере и праксе унутар касног Другог храма јудаизма. Написани су на хебрејском, арамејском и грчком језику, већином на пергаменту, али неки су написани и на папирусу.^[1] Ови списи већином датирају између 150. п. н. е. и 70. н. е.^[2] Свици су већином поистовјећени са древном јеврејском сектом званом есени, но неки новији научници сумњају у њихову повезаност са списима.^[3]

Свици са Мртвог мора су традиционално подељени на три групе: „библијски“ рукописи (копије текстова Хебрејске Библије), који творе око 40% идентификованих списа; „апокрифне“ или „псеудепигране“ рукописе (познати документи из раздобља Другог Храма попут Еноха, Јубилеја, Тобита, Сираха, неканонизованих псалма, итд., који нису постали службени део Библије), који творе око 30% идентификованих списа; и „сектаријанским“ рукописима (претходно непознатим документима који говоре о правилима и веровањима одређене групе или група унутар ширег јудаизма) као што је „Правило о заједници“, „Спис о рату“, „Песхер“ (хебрејски pesher פשר = „објашњење“) о Авакуму, и „Правило о благослову“, које чине око 30% идентификованих списа.^[4]

Пре 1968, већина познатих списа и фрагмената су били смијештени у Рокфелеровом музеју (претходно познатом као Палестински археолошки музеј) у Јерусалиму. Након Шестодневног рата, списи су премештени у Храм књига, код израелског музеја.

Објављивање списа је трајало деценијама, па је стога такво закашњење било предмет разних академских контроверзи. До 2007, две свеске се морају употпунити да би цела серија „Открића у јудејској пустињи“, имала укупно свезака. Осим у Израелу, неки се свици налазе у универзитету у Чикагу у склопу Оријенталног института, Пристонског теолошког семинара, универзитету Азуза Пацифик и у рукама приватних скупљача. Према Оксфордовом водичу за археологију, Кумрански списи, који укључују барем фрагменте од сваке књиге Старог завета, изузев Књиге о Естери, омогућавају стручњацима много старији попречни пресек традиције скрипте него онај који је био пре могућ. Око 35% библијских списа су готово идентични традиционалним хебрејским текстовима Старог завета с 10% традиционалним грчким и самаританским, док остатак излаже готово драматичну разлику и у језику и у садржају. У својем опсегу текстовних варијанти, кумрански списи су натерали научнике да размисле о устаљеним теоријама о развоју модерног библијског текста од само три рукописне породице: Мазоретски текст, хебрејски оригинал Септуагинта и Самаританска Тора. Постаје јасно да је свето писмо Старог завета било изразито течно све до библијске канонизације која се догодила око 100. н. е.^[4]

Проналазак

У пролеће 1947. године на подручју Кумрана млади пастир је тражећи овце дошао до улаза у непознате пећине. Кад су му се очи привикле на мрак установио је да се пред њиме налазе брижно посложени ћупови. Иако тамо није наишао на никакво злато, открио је да се у ћуповима налазе стари списи препуни прашине.

Првих седам свитака које су пронашли пастири је убрзо завршило на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а усхићени научници са свих страна света дошли су у Кумран и почели истраживати остале околне пећине. Потрага је уродила плодом и омогућила очување десетака хиљада нових фрагмената међу којима су били делови Библије старији од свих до тада познатих на оригиналном хебрејском. У пећинама поред Мртвог мора пронађени су свици који су на себи садржавали делове текстова свих библијских књига, осим оне о Естер, који су старији од свих осталих познатих јеврејских библијских записа. Оваква велика старост свитака одмах је наметнула два велика питања. Прво је било оно о првобитним власницима тих списа, а друго да ли ће ти оригинални текстови открити неке до тада непознате податке који нису укључени у коначну верзију Библије.

Према свим проверавањима може се закључити да су свици припадали одвојеној религијској заједници која се држала по страни од осталих. Почетком 68. године у кумранско подручје долази војска римског генерала Веспазијана како би угушила јеврејску побуну, па се с правом може претпоставити да су управо тада свици били сакривени у пећине.

Референце

^ „From papyrus to cyberspace”. The Guardian. 27. 8. 2008.
^ Bruce, F. F. „The Last Thirty Years”. Приступљено 19. 6. 2007. . Story of the Bible. ed. Frederic G. Kenyon
^ „Scholar: The Essenes, Dead Sea Scroll 'authors,' never existed”. Ha'aretz. 13. 3. 2008. Архивирано из оригинала 18. 04. 2010. г. Приступљено 02. 06. 2011.
^ ^а ^б Abegg, Jr., Martin, Peter Flint, and Eugene Ulrich, The Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English, San Francisco: Harper, 2002

Литература

Abegg, Jr., Martin, Peter Flint, and Eugene Ulrich (2002). The Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English. San Francisco: Harper. ISBN 0-06-060064-0. . (contains the biblical portion of the scrolls)
Abegg, Jr. Martin, James E. Bowley, Edward M. Cook, Emanuel Tov. The Dead Sea Scrolls Concordance, Vol 1.. The Dead Sea Scrolls Concordance, Volume 1. Brill.nl. 2007. ISBN 978-90-04-12521-6. Архивирано из оригинала 5. 11. 2009. г. Приступљено 21. 10. 2010. . Brill Publishing 2003
Allegro, John Marco. The Dead Sea Scrolls and the Christian Myth. ISBN 0-7153-7680-2. . Westbridge Books, UK, 1979.
Berg, Simon. (2009). Insights into the Dead Sea Scrolls: A Beginner's Guide. . BookSurge Publishing,
Boccaccini, Gabriele (1998). Beyond the Essene Hypothesis: The Parting of Ways between Qumran and Enochic Judaism. Grand Rapids: Eerdmans. ,
Burrows, Millar (1955). The Dead Sea Scrolls. New York: Viking. ISBN 0-5176-2535-0.
Burrows, Millar (1958). More Light on the Dead Sea Scrolls; New Scrolls and New Interpretations, with Translations of Important Recent Discoveries. New York: Viking.
Charlesworth, James H. "The Theologies of the Dead Sea Scrolls." pp. xv–xxi in The Faith of Qumran: Theology of the Dead Sea Scrolls. Edited by H. Ringgren. New York: Crossroad, 1995.
Chernoivanenko, Vitaly. "„The Jerusalem Theory of the Dead Sea Scrolls Authorship: Origins, Evolution, and Discussions” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 03. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2020. ," in Ukrainian Orientalistics: Special Issue on Jewish Studies, Кyiv: NaUKMA Omeljan Pritsak Center for Oriental Studies, 2011: 9–29.
Collins, John J (1997). Apocalypticism in the Dead Sea Scrolls. New York: Routledge. ,
Collins, John J., and Craig A. Evans. Christian Beginnings and the Dead Sea Scrolls, Grand Rapids: Baker, 2006.
Cook, Edward M (1994). Solving the Mysteries of the Dead Sea Scrolls: New Light on the Bible. Grand Rapids, MI: Zondervan.
Cross, Frank Moore (1995). The Ancient Library of Qumran (3rd изд.). Minneapolis: Fortress Press. ISBN 0-8006-2807-1.
Davies, A. Powell. The Meaning of the Dead Sea Scrolls. 1956. . Signet.
Davies, Philip R., George J. Brooke, and Phillip R. Callaway (2002). The Complete World of the Dead Sea Scrolls. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05111-9.
de Vaux, Roland (1959). Archaeology and the Dead Sea Scrolls. Oxford: Schweich Lectures of the British Academy. . Oxford University Press, 1973.
Dimant, Devorah, and Uriel Rappaport (eds.), The Dead Sea Scrolls: Forty Years of Research, Leiden and Jerusalem: E.J. Brill, Magnes Press, Yad Izhak Ben-Zvi, 1992.
Eisenman, Robert H., The Dead Sea Scrolls and the First Christians, Shaftesbury: Element, 1996.
Eisenman, Robert H., and Michael O. Wise. (1994). The Dead Sea Scrolls Uncovered: The First Complete Translation and Interpretation of 50 Key Documents Withheld for Over 35 Years. . Shaftesbury: Element. (PDF) https://web.archive.org/web/20160810201940/http://www.filbluz.ca/resources/DeadSeaRolls_eisenman%26wise.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 08. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2020. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
Eisenman, Robert H. and James Robinson,. A Facsimile Edition of the Dead Sea Scrolls. . 2 vol., Washington, D.C.: Biblical Archaeology Society, 1991.
Fitzmyer, Joseph A. Responses to 101 Questions on the Dead Sea Scrolls. ISBN 0-8091-3348-2. . Paulist Press 1992
Fitzmyer, Joseph A. (2008). A Guide to the Dead Sea Scrolls and Related Literature. Grand Rapids, MI: William B. Eerdmans Publishing Company. ISBN 9780802862419. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 9. 3. 2019.
Galor, Katharina, Jean-Baptiste Humbert, and Jürgen Zangenberg. Qumran: The Site of the Dead Sea Scrolls: Archaeological Interpretations and Debates: Proceedings of a Conference held at Brown University, 17–19 November 2002, Edited by Florentino García Martínez, Studies on the Texts of the Desert of Judah 57. Leiden: Brill, 2006.
García-Martinez, Florentino. The Dead Sea Scrolls Translated: The Qumran Texts in English. Leiden: E. 1994. . (Translated from Spanish into English by Wilfred G. E. Watson) . .J. Brill).
García Martínez Florentino, Eibert J.C. Tigchelaar, Editors. „The Dead Sea Scrolls Study Edition” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 06. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2020. , Brill, 1999
Gaster, Theodor H. The Dead Sea Scriptures. ISBN 0-8446-6702-1. . Peter Smith Pub Inc., 1976
Golb, Norman, Who Wrote the Dead Sea Scrolls? The Search for the Secret of Qumran, New York: Scribner, 1995.
Golb, Norman. On the Jerusalem Origin of the Dead Sea Scrolls (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 06. 2010. г. Приступљено 25. 07. 2020. . University of Chicago Oriental Institute, 5 June 2009.
Heline, Theodore. Dead Sea Scrolls. ISBN 0-933963-16-5. . New Age Bible & Philosophy Center, 1957, Reprint edition 1987
Hirschfeld, Yizhar, Qumran in Context: Reassessing the Archaeological Evidence, Peabody: Hendrickson Publishers, 2004.
Israeli, Raphael (2008). Piracy in Qumran: The Battle over the Scrolls of the Pre-Christ Era. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-0703-6.
Khabbaz, C., "Les manuscrits de la mer Morte et le secret de leurs auteurs", Beirut, 2006. (Ce livre identifie les auteurs des fameux manuscrits de la mer Morte et dévoile leur secret).
Magen, Yizhak, and Yuval Peleg (2007). The Qumran Excavations 1993–2004: Preliminary Report. Jerusalem: Israel Antiquities Authority. . JSP 6 . ). „Download” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г. Приступљено 25. 07. 2020.
Magen, Yizhak, and Yuval Peleg, "Back to Qumran: Ten years of Excavations and Research, 1993–2004," in The Site of the Dead Sea Scrolls: Archaeological Interpretations and Debates (Studies on the Texts of the Desert of Judah 57), Brill, 2006 (pp. 55–116).
Magness, Jodi (2002). The Archaeology of Qumran and the Dead Sea Scrolls. Grand Rapids: Eerdmans. ,
Maier, Johann (1985). The Temple Scroll. . [German edition was 1978], (Sheffield:JSOT Press [Supplement 34], 1985).
Milik, Józef Tadeusz, Ten Years of Discovery in the Wilderness of Judea, London: SCM, 1959.
Muro, E. A., „The Greek Fragments of Enoch from Qumran Cave 7 (7Q4, 7Q8, &7Q12 = 7QEn gr = Enoch 103:3–4, 7–8).”. Revue de Qumran. 18 (70): 307. 1997. , 12, pl. 1.
O'Callaghan-Martínez, Josep, Cartas Cristianas Griegas del Siglo V, Barcelona: E. Balmes, 1963.
Qimron, Elisha, The Hebrew of the Dead Sea Scrolls, Harvard Semitic Studies, 1986. (This is a serious discussion of the Hebrew language of the scrolls.)
Rengstorf, Karl Heinrich (1960). Hirbet Qumran und die Bibliothek vom Toten Meer. . Translated by J. R. Wilkie. Stuttgart: W. Kohlhammer,
Roitman, Adolfo, ed. A Day at Qumran: The Dead Sea Sect and Its Scrolls. Jerusalem: The Israel Museum, 1998.
Sanders, James A., ed. Dead Sea scrolls: The Psalms scroll of Qumrân Cave 11 (11QPsa), (1965) Oxford, Clarendon Press.
Schiffman, Lawrence H. (1995). Reclaiming the Dead Sea Scrolls: their True Meaning for Judaism and Christianity. ISBN 0-385-48121-7. . Anchor Bible Reference Library (Doubleday) 1995. , (Schiffman has suggested two plausible theories of origin and identity – a Sadducean splinter group, or perhaps an Essene group with Sadducean roots.) Excerpts of this book can be read at. „COJS: Dead Sea Scrolls”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2008. г. Приступљено 25. 07. 2020. .
Schiffman, Lawrence H., and James C. VanderKam, eds. Encyclopedia of the Dead Sea Scrolls. 2 vols. New York: Oxford University Press, 1999.
Shanks, Hershel (1999). The Mystery and Meaning of the Dead Sea Scrolls. ISBN 0-679-78089-0. . Vintage Press 1999. (recommended introduction to their discovery and history of their scholarship)
Stegemann, Hartmut. "The Qumran Essenes: Local Members of the Main Jewish Union in Late Second Temple Times." pp. 83–166 in The Madrid Qumran Congress: Proceedings of the International Congress on the Dead Sea Scrolls, Madrid, 18–21 March 1991, Edited by J. Trebolle Barrera and L. Vegas Mountainer. Vol. 11 of Studies on the Texts of the Desert of Judah. Leiden: Brill, 1992.
Thiede, Carsten Peter (2001). The Dead Sea Scrolls and the Jewish Origins of Christianity. Palgrave. ISBN 0-312-29361-5. . 2000
Thiering, Barbara, Jesus the Man, New York: Atria, 2006.
Thiering, Barbara (1992). Jesus and the Riddle of the Dead Sea Scrolls. ISBN 0-06-067782-1. . New York: Harper Collins, 1992
VanderKam, James C (1994). The Dead Sea Scrolls Today. Grand Rapids: Eerdmans. ,
Vermes, Geza (1998). The Complete Dead Sea Scrolls in English. London: Penguin. ISBN 978-0-14-119731-9. . (good translation, but complete only in the sense that he includes translations of complete texts, but neglects fragmentary scrolls and more especially does not include biblical texts.) (7th ed. 2011 )
Wise, Michael O., Martin Abegg, Jr., and Edward Cook (1996). The Dead Sea Scrolls: A New Translation. ISBN 0-06-069201-4. . Harper San Francisco paperback 1999. , (contains the non-biblical portion of the scrolls, including fragments)
Yadin, Yigael. The Temple Scroll: The Hidden Law of the Dead Sea Sect, New York: Random House, 1985.
Dead Sea Scrolls Study Vol 1: 1Q1 – 4Q273, Vol. 2: 4Q274 – 11Q31, (compact disc), Logos Research Systems, Inc., (contains the non-biblical portion of the scrolls with Hebrew and Aramaic transcriptions in parallel with English translations)
„Comprehensive Cross Reference interactive module for Dead Sea Scrolls, Josephus, Philo, Nag Hammadi Library, Pseudepigrapha, Old Testament Apocrypha, New Testament Apocrypha, Plato, Pythagoras, Dhammapada, Egyptian Book of the Dead, Tacitus, Talmud, New and Old Testaments, Apostolic and Early Church Fathers”. децембар 2011. Архивирано из оригинала 14. 07. 2017. г. Приступљено 25. 07. 2020.
Harrison, R.K.,. The Dead Sea Scrolls: an Introduction. . in series, The Cloister Library, New York: Harper Torchbooks, 1961.