Уговор о пријатељству и ненападању између Краљевине Југославије и СССР-а

Уговор о пријатељству и ненападању између Краљевине Југославије и СССР-а је споразум потписан у Москви у ноћи између 5. и 6. априла 1941. између представника Краљевине Југославије и Совјетског Савеза. Уговор је потписао народни комесар за спољне послове СССР-а Вјачеслав Молотов и изасланик Југославије у Москви Милан Гавриловић.

Позадина

Дана 2. априла 1941. у Москву су стигли југословенски представници Божин Симић и Драгутин Савић.^[1] Пре потписивања уговора, Вјачеслав Молотов је уверавао немачког амбасадора Шуленбурга да ће овај уговор бити копија совјетско-турског споразума из 1925. године.^[2]

У 22 часа 5. априла 1941. године уговор је званично потписан у Москви без много славља, али у присуству Јосифа Стаљина.^[3]

Стране у споразуму биле су обавезне да се уздрже од међусобног напада и да се придржавају „политике пријатељских односа“ ако једна од њих постане предмет непријатељстава треће стране. Уговор је закључен на 5 година (са могућношћу продужења) и ступио је на снагу у тренутку потписивања.^[4]

Последице

Још пре завршетка званичне церемоније потписивања уговора Немачка је започела ратна дејства против Југославије.^[5] После потписивања уговора, по Стаљиновом наређењу, југословенски официри су са представницима совјетског Генералштаба требало да разговарају о снабдевању Југославије оружјем.^[6] Совјетска страна је понудила Југославији 50-100 ловаца, 20-25 лаких бомбардера, 100 противтенковских топова, батерија, 50 противавионских топова, 200 минобацача.^[6] Међутим, телеграм југословенског амбасадора Гавриловића о овом совјетском предлогу примио је премијер Душан Симовић када је југословенска влада већ била у Атини.^[6] Чак ни текст самог уговора није одмах био доступан југословенској влади. Министар Нинчић је 7. априла 1941. године затражио од југословенског посланика у Турској Шуменковића да од Милана Гавриловића затражи текст уговора.^[7] Шуменковић је могао да пошаље текст уговора тек 13. априла 1941. године преко југословенског посланства у Грчкој.^[7]

Референце

^ Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 242.
^ Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 247.
^ Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 252.
^ Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 253.
^ Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 253—254.
^ ^а ^б ^в Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 254.
^ ^а ^б Животич А. Югославско-советские отношения. 1939—1941 / Перевод с сербского П. Е. Зеновской, М. М. Василькиной. — М.: Политическая энциклопедия, 2019. — С. 255.

Литература

Историја Другог светског рата 1939-1945 (у 12 томова) / редакција, гл. ед. А. А. Гречко. Том 3. М., Војноиздаваштво, 1974.
Курт фон Типпелскирх. Историја Другог светског рата 1939 – 1945. Санкт Петербург, „Полигон“, 1998.