Ујгурски језик
Ујгурски језик (ئۇيغۇر تىلى, Уйғур тили, Uyghur tili, Uyƣur tili или ئۇيغۇرچە, Уйғурчә, Uyghurche, Uyƣurqə) је туркијски језик којим говори између 8 и 11 милиона људи, а пре свега га користе ујгури у Аутономном ујгурском региону Синкјанг у западној Кини, где се користи као званични језик. Значајан број људи који говоре ујгурски живе у Казахстану и Узбекистану. Ујгурски припада карлукском огранку туркијских језика. који укључује саларски и узбечки језик. Ујгурски је током историје био под снажним утицајем персијског и арапског језика, а у последње време и мандаринским кинеским и руским језиком. Арапски систем писања је најчешћи и једини стандардни у Кини, мада се користе и други системи писања. ИсторијаСтаротуркијски језик се користио од 7. до 13. века у Монголији и региону Синкјанг. Директни потомак је ујгурски туркменистански језици, који укључују ујгурски и узбечки језик. Вероватно око 1077,[2] туркијски учењак Махмуд ал Кашгари из Кашага у данашњем Синкјангу, објавио је речник и опис географску расподелу туркијских језика. Старотуркијски језик, услед утицаја персијске и арапске културе након 13. века, развио се у чагатајски језик, књижевни језик који се користио широм Централне Азије до 20. века. Након нестанка чагатајској, стандардне варијанте ујгурског и узбечког су развиле своје дијалекте. Назив ујгурски језик је своје име добио у Совјетском Савезу 1922. и у Синкјангу 1934.[3][4] Сергеј Малов је био носилац промене имена са туркијског на ујгурски језик.[5] КласификацијаУјгурски језик припада карликско туркијском огранку туркијских језика. Близак је ајну, лопском, или туркијском језику, као и данас изумрели језици старотуркијски и чагатајском, као и нешто удаљенијем узбечком језику. ДијалектиУјгурски језик има три главна дијалекта који су географски расподељени. Сваки дијалекат има више поддијалеката.
Централни дијалект користи око 90% ујгура, док остале дијалекте користи релативно мала мањина.[6] Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia