Ујгурски језик

ујгурски
ујгурски
ئۇيغۇر, Уйғур, Uyghur, Uyƣur
Говори се у	Кина, Казахстан, Узбекистан
Број говорника	10,4 милиона (2016)
Језичка породица	алтајски (спорно) туркијски карлукски ујгурски; ; ;
Писмо	ујгурски алфабети
Званични статус
Службени језик у	Аутономни ујгурски регион Синкјанг (Кина)
Језички кодови
ISO 639-1	ug
ISO 639-2	uig
ISO 639-3	–
	Аутономни ујгурски регион Синкјанг у којем се говори ујгурски језик

Ујгурски језик (ئۇيغۇر تىلى, Уйғур тили, Uyghur tili, Uyƣur tili или ئۇيغۇرچە, Уйғурчә, Uyghurche, Uyƣurqə) је туркијски језик којим говори између 8 и 11 милиона људи, а пре свега га користе ујгури у Аутономном ујгурском региону Синкјанг у западној Кини, где се користи као званични језик. Значајан број људи који говоре ујгурски живе у Казахстану и Узбекистану.

Ујгурски припада карлукском огранку туркијских језика. који укључује саларски и узбечки језик. Ујгурски је током историје био под снажним утицајем персијског и арапског језика, а у последње време и мандаринским кинеским и руским језиком.

Арапски систем писања је најчешћи и једини стандардни у Кини, мада се користе и други системи писања.

Историја

Старотуркијски језик се користио од 7. до 13. века у Монголији и региону Синкјанг. Директни потомак је ујгурски туркменистански језици, који укључују ујгурски и узбечки језик.

Вероватно око 1077,^[2] туркијски учењак Махмуд ал Кашгари из Кашага у данашњем Синкјангу, објавио је речник и опис географску расподелу туркијских језика.

Старотуркијски језик, услед утицаја персијске и арапске културе након 13. века, развио се у чагатајски језик, књижевни језик који се користио широм Централне Азије до 20. века. Након нестанка чагатајској, стандардне варијанте ујгурског и узбечког су развиле своје дијалекте.

Назив ујгурски језик је своје име добио у Совјетском Савезу 1922. и у Синкјангу 1934.^[3]^[4] Сергеј Малов је био носилац промене имена са туркијског на ујгурски језик.^[5]

Класификација

Ујгурски језик припада карликско туркијском огранку туркијских језика. Близак је ајну, лопском, или туркијском језику, као и данас изумрели језици старотуркијски и чагатајском, као и нешто удаљенијем узбечком језику.

Дијалекти

Ујгурски језик има три главна дијалекта који су географски расподељени. Сваки дијалекат има више поддијалеката.

централни: говори се у од града Кумила до Јарканда на југу
јужни: говори се од Гуме до Чаркалика на истоку
источни: говори се од Чаркалика до Чонкола на северу

Централни дијалект користи око 90% ујгура, док остале дијалекте користи релативно мала мањина.^[6]

Референце

^ Етнолог
^ Dankoff, Robert (март 1981), „Inner Asian Wisdom Traditions in the Pre-Mongol Period”, Journal of the American Oriental Society, American Oriental Society, 101 (1): 87—95, doi:10.2307/602165, Приступљено 8. 3. 2010.
^ Brown, Keith; Ogilvie, Sarah (2009), „Uyghur”, Concise Encyclopedia of Languages of the World, Elsevier, стр. 1143, ISBN 978-0-08-087774-7.
^ Hahn 1998, стр. 379.
^ Institute of Muslim Minority Affairs (1991). Journal of the Institute of Muslim Minority Affairs, Volumes 12-13. King Abdulaziz University. стр. 108. Приступљено 28. 6. 2010.
^ Yakup 2005, стр. 8.

Литература

Institute of Muslim Minority Affairs (1991). Journal of the Institute of Muslim Minority Affairs, Volumes 12-13. King Abdulaziz University. стр. 108. Приступљено 28. 6. 2010.