Фернандо II од Арагона

Фернандо II од Арагона
Фернандо II од Арагона
	Фернандо Католички
Лични подаци
Датум рођења	10. март 1452.
Место рођења	Сос дел Реј Католико, Шпанија
Датум смрти	23. јануар 1516. (63 год.)
Место смрти	Мадригалехо, Екстремадура, Шпанија
Гроб	Краљевска капела у Гранади
Породица
Супружник	Изабела I од Кастиље, Жермен де Фоа
Потомство	Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona
Родитељи	Хуан II од Арагона; Хуана Енрикес
Династија	Трастамаре
Краљ Сицилије (1468—1516) Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479—1516) Краљ Кастиље и Леона (1474—1504) Краљ Напуља (1504—1516) Краљ Горње Наваре (1512—1516)
Период	1468-1516
Претходник	Хуан II од Арагона
Наследник	Карло V, цар Светог римског царства

Фернандо II од Арагона и V од Кастиље, познат је још и као Фернандо Католички, (шп. Fernando II de Aragón y V de Castilla; Сос дел Реј Католико, 10. март 1452 — Мадригалех, 23. јануар 1516) био је краљ Арагона и Сардиније.

Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикес. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516). Од 1511. до 1516. прогласио је себе Imperator totius Africa (Царом целе Африке) након што је освојио Тлемкен и учинио Зајанидског султана Абу Абдалаха V својим вазалом.^[1] Он је био и велемајстор шпанских војних редова Сантијаго (1499-1516), Калатрава (1487-1516), Алкантара (1492-1516) и Монтеса (1499-1516), након што их је трајно припојио Шпанској круни. Владао је заједно са Изабелом над династички уједињеном Шпанијом; заједно су познати као католички монарси. Фердинанд се сматра де факто првим краљем Шпаније, и као такав је описан током своје владавине (лат. Rex Hispaniarum; шп. Rey de España).

Фердинанд је био краљ круне Кастиље све до Изабелине смрти 1504. године, када је њихова ћерка Хуана постала краљица. Те године, после рата са Француском, Фердинанд је освојио Напуљско краљевство. Године 1506, постао је регент Кастиље (као Реј Сењор де Кастиља) у име своје ментално нестабилне ћерке Хуане. Године 1505, као део уговора са Француском, Фердинанд се оженио Жерменом од Фоа, нећакињом француског краља Луја XII и сестром Гастона од Фоа. Фердинандово и Жерменино једино дете, Џон, умрло је убрзо након његовог рођења. Године 1512. Фердинанд је освојио Краљевину Навару, владајући свим територијама које обухватају данашњу Шпанију до своје смрти 1516. Наследили су га његово најстарије преживело дете, Хуана, и његов унук Карло. Забележено је да је Фердинандов праунук Филип II од Шпаније, док је гледао у његов портрет, рекао „Све дугујемо њему“.^[2] Модерни историчар сер Џон Х. Елиот је закључио „у мери у којој се [успостављање Шпанског царства] може приписати било ком одређеном скупу политика и акција, то су биле политике и акције краља Фердинанда и кардинала Сиснеросе.“^[3]

Детињство и младост

Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године.^[4] Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез.^[5] Фердинанд је растао у сенци своје тврдоглаве мајке, коју је њен много старији муж волео и препуштао јој се. Чинило се да је од самог почетка одгајала сина да се попне на трон Арагона. Почело је тако што је одложила његово крштење скоро годину дана све док краљ Алфонсо није именовао свог брата Јована за регента, чиме је омогућено да се Фердинандово крштење одржи у катедрали-базилици Госпе од Пилара у главном граду Сарагоси са свим помпе коју је приуштио једном арагонском инфанту. Дете је добило име по свом деди по оцу, Фердинанду I, првом краљу Трастамара Арагона. Краљ Фердинанд I био је најистакнутији иберијски херој у ратовима против Мавара у последње време.^[6]^[7] Године 1458, Фердинандов ујак је умро без законите деце и његов отац је постао краљ Јован II од Арагона.^[8]

Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи. Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија^[9]. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

Владавина

До Изабелине смрти

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне^[10]. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у Кастиљу^[10]. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци^[11]. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.

Регентство над Кастиљом

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду^[12].

Спољна политика након Изабелине смрти

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару^[13]. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.

Потомство

У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:

У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.

Породично стабло

Преци Фернандо II од Арагона

16. Енрике II од Кастиље

8. Хуан I од Кастиље

17. Хуана Мануел

4. Фернандо I од Арагона

18. Пере IV од Арагона

9. Елеонора Арагонска

19. Елеонора од Сицилије

2. Хуан II од Арагона

20. Алфонсо XI од Кастиље

10. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка

21. Eleanor of Guzman

5. Елеонора од Албукерка

22. Педро I Португалски

11. Беатрис од Португала

23. Инес од Кастра

1. Фернандо II од Арагона

24. Fadrique Alfonso, 1st Lord of Haro

12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco

25. Paloma

6. Fadrique Enríquez, 1st Count of Melba and Rueda

26. Pedro González de Mendoza, 9th Lord of Mendoza

13. Juana de Mendoza y Ayala

27. Aldonza de Ayala y Ceballos

3. Хуана Енрикес

28. Gonzalo Fernandez de Cordoba, 1st Lord of Aguilar

14. Diego Fernández de Córdova, 1st Lord of Baena

29. Maria Garcia Carrillo, 2nd Lady of Villaquirán de las Infantas

7. Mariana Fernández de Córdoba y Ayala, 4th Lady of Casarrubios del Monte

30. Pedro Suárez de Toledo, 2nd Lord of Casarrubios

15. Inés de Ayala y Toledo, 3rd Lady of Casarrubios del Monte

31. Juana Meléndez de Orozco, 2nd Lady of Pinto

Референце

^ „Declared Enemies and Pacific Infidels: Spanish Doctrines of "Just War" in the Mediterranean and Atlantic”. ARCADE (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 10. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2022.
^ Kamen, Henry (26. 3. 2014). Spain, 1469-1714: A Society of Conflict (на језику: енглески). Routledge. стр. 56. ISBN 978-1-317-75500-5.
^ Elliott, J. H. (24. 9. 2002). Imperial Spain: 1469-1716 (на језику: енглески). Penguin. стр. 39—44. ISBN 978-0-14-100703-8.
^ Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii
^ Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. стр. xiii.
^ Liss, Peggy K. (2004). Isabel the Queen : Life and Times. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-9320-3. OCLC 1007922774.
^ Gracián y Morales, Baltasar (2019). El político don Fernando el Católico. Guillermo Escolar Editor. ISBN 978-84-17134-36-5. OCLC 1128879967.
^ Bisson, T.N. (1991). The Medieval Crown of Aragon. Oxford University Press. стр. 117.
^ Алварес, Пећароман. стр. 102.
^ ^а ^б Алварес, Пећароман. стр. 103.
^ Алварес, Пећароман. стр. 105.
^ Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.
^ Алварес, Пећароман. стр. 109.

Литература

Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. стр. xiii.
Elliott, J.H., Imperial Spain, 1469–1716 (1963; Pelican 1970)
Edwards, John. Ferdinand and Isabella: Profiles in Power.Pearson Education. New York, New York. (2005) ISBN 0-582-21816-0.
Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs. Blackwell Publishers. Massachusetts, (2000) ISBN 0-631-22143-3.
Kamen, Henry. Spain: 1469–1714 A Society of Conflict. Taylor & Francis. New York & London. (2014) ISBN 978-1408271933.
Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
Kamen, H. (2005). Spain 1469–1714: A Society of Conflict. Routledge:Oxford.
Weissberger, Barbara F. (2003). Isabel Rules: Constructing Queenship, Wielding Power. University of Minnesota Press. стр. 47–51, 227.
Tarver, H. Michael; Slape, Emily (2016). The Spanish Empire: A Historical Encyclopedia. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 9781610694216.
Moreno-Luzón, Javier; Núñez Seixas, Xosé M. (2017). Metaphors of Spain : representations of Spanish national identity in the twentieth century. New York: Berghahn Books. стр. 46. ISBN 9781785334665.