У Вікіпедыі ёсць артыкулы пра іншых людзей з прозвішчам
Анціпава.
Алена Уладзіміраўна Анціпава (парт.: Helena Antipoff, 25 сакавіка 1892, Гродна, Расійская імперыя — 9 жніўня 1974, Ібірыце (руск.) (бел., Бразілія) — педагог, псіхолаг, спецыяліст па сацыяльнай і карэкцыйнай псіхалогіі (руск.) (бел..
Біяграфія
Нарадзілася ў Гродне. Вучылася ў Калеж дэ Франс (1910—1911), Школе педагагічных навук Э. Клапарэда ў Жэневе (1912—1916).
Пасля навучання вярнулася ў Расію і пасля 1917 года працавала ў сістэме Народнага Камісарыята асветы як псіхолаг-абследавальнік Цэнтральнага каранцінна-размеркавальнага дзіцячага пункта ў Петраградзе, у якім ажыццяўляўся нагляд над сіротамі, беспрытульнікамі і малазабяспечанымі.
У 1922 годзе яе муж-пісьменнік В. Я. Глікман (руск.) (бел.(псеўданім Ірэцкі) — быў высланы з Расіі, і ў 1924 годзе А. Анціпава выехала да яго ў Германію. У 1926 годзе вярнулася ў Жэневу і працавала ў Інстытуце Жан-Жака Русо (руск.) (бел., дзе яе кіраўніком быў прафесар Э. Клапарэд (руск.) (бел..
У 1929 годзе А. У. Анціпава па запрашэнні бразільскага ўрада прыехала ў Бразілію, дзе займалася арганізацыяй псіхалагічнай адукацыі, школ і прытулкаў для дзяцей, якія мелі патрэбу ў сацыяльнай і псіхалагічнай карэкцыі. У адпаведнасці з кантрактам працавала ў бразільскім штаце Мінас-Жэрайс. Сумесна са святаром Алвара Неграмонтэ заснавала «Дом юнага рабочага» і скаўцкую арганізацыю, а таксама школу-прытулак для дзяцей з адхіленнямі ў развіцці «Фазэнда Разарыа». Яна таксама працавала ў напрамку сацыякультурных перспектыў адукацыйнай псіхалогіі ў Бразіліі. У 1932 годзе ўвайшла ў лік арганізатараў «Таварыства Песталоцы», якое аказвала дапамогу дзецям, што маюць патрэбу ў сацыяльнай і псіхалагічнай карэкцыі.
А. У. Анціпава ўзнагароджана бразільскім ордэнам Паўднёвага Крыжа (руск.) (бел. і медалём «За заслугі ў галіне адукацыі». У яе гонар названы Фонд і Цэнтр, якія дзейнічаюць і дагэтуль.
Памерла ў 1974 годзе. Пахавана ў Бразіліі.
Сям’я
- Бацька — Уладзімір Васілевіч Анціпаў (1862—1925), генерал-лейтэнант. Маці — Соф’я Канстанцінаўна (народжаная Стаянава). Сёстры Зінаіда (па мужу Крэйнін); Таццяна.
- Муж — Віктар Якаўлевіч Глікман (руск.) (бел. (1882—1936), журналіст, пісьменнік.
- Сын — Данііл (1919—2005), псіхолаг.
Сачыненні
- О психолого-педагогическом обследовании детей // Трудовая школа: Педагогический сборник. Петроград, 1923. № 4/5. С. 86
- Умственный уровень дошкольников: (Исследование по методу Бине-Симона) // Педологический журнал. Орел, 1924. № 2
- Etude de la personnalité par la méthode A. Lasoursky // Intermédiaire des Educateurs. Genève, 1926
- Contribution à 1'étude de la constance des sujets // Archives de Psychologie. Genève, 1927. T. 20, № 79. P. 177—190
- De expérimentation naturelle // Nouvelle Education. P., 1927
- Etude des aptitudes motrices // Intermédiaire des Educateurs. Genève, 1927
- L'évolution et la variabilité des fonctions psycho-motrices: d’après l'étude statistique des résultats de divers tests d’habileté manuelle // Archives de Psychologie. Genève, 1928. T. 21, № 81. P. 1—54
Крыніцы
Літаратура
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Елена Антипова: русский апостол Бразилии (1892—1974). М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2018. 96 с.
- Масоликова Н. Ю. Русские годы психолога Елены Антиповой (1892—1974) // Образование для всех и ученые-эмигранты: наследие русско-бразильского психолога Елены Антиповой (1892—1974) в области науки, образования и прав человека в Латинской Америке, Европе и России / Сост. Н. Ю. Масоликова, М. Ю. Сорокина. М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2014. С. 25-68
- Образование для всех и ученые-эмигранты: наследие русско-бразильского психолога Елены Антиповой (1892—1974) в области науки, образования и прав человека в Латинской Америке, Европе и России / Сост. Н. Ю. Масоликова, М. Ю. Сорокина. М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2014
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Русская наследница Песталоцци: Елена Антипова (1892—1974) и ее учителя // Ежегодник Дома русского зарубежья им. Александра Солженицына. 2014—2015. М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2015. С. 31—60
- Масоликова Н. Ю. «Энергичные, знающие интеллигенты — для них Бразилия и создана»: Из эпистолярного наследия психолога Елены Антиповой // Ежегодник Дома русского зарубежья им. Александра Солженицына. 2010. М., 2010. С. 363—384.
- Масоликова Н. Ю. Елена Антипова (1892—1974) — русское имя в истории психологии и педагогики Бразилии // История отечественной и мировой психологической мысли: Материалы международной конференции по истории психологии «V московские встречи», 30 июня — 03 июля 2009 / Ред.: Журавлёв А. Л., Кольцова В. А., Олейник Ю. Н. М.: Институт психологии РАН, 2010. С. 195—199
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Российское научное зарубежье: Материалы для биобиблиографического словаря. Пилотный вып. 2: Психологические науки. XIX — первая половина XX в. М.: Дом русского зарубежья им. А.Солженицына, 2010. С.14-16.
- Масоликова Н. Ю. Новые страницы в истории российского психологического зарубежья «первой волны»: бразильский след // Материалы Юбилейной конференции «125 лет со дня основания Московского психологического общества»: в 2 т. М., 2011. Т. 1. С. 153—155;
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Русский апостол Бразилии: психолог Елена Антипова // Вестник ЮНЕСКО. 2017. № 31. С. 18-39
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. ЕЛЕНА АНТИПОВА (1892—1974) И АЛЕКСАНДР НЕЧАЕВ (1870—1948): ИЗ ИСТОРИИ РУССКОЙ ПЕДОЛОГИИ НАЧАЛА ХХ В. // Конференция АСОУ: сборник научных трудов и материалов научно-практических конференций. 2018. № 2. С. 466—474
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Крымский след в судьбе выдающегося русско-бразильского психолога Елены Владимировны Антиповой (1892—1974) // Крымский архив. 2015. № 3: Серебряный век в Крыму: взгляд из XXI столетия. Материалы Девятых Герцыковских чтений в г. Судаке 8-11 июня 2015 г. С. 133—148.
- Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Российские ученые-эмигранты в Латинской Америке: эффект Antipoffiana // Берега: информационно-аналитический сборник о русском зарубежье. СПб., 2015. Вып. 19: Наука русского зарубежья. С. 27-35
- Campos R.H.F. Helena Antipoff (1892—1974): A Synthesis of Swiss and Soviet Psychology in the Context of Brazilian Education // History of Psychology. Vol. 4(2), May 2001, p 133—158.
- Campos R.H.F. Helena Antipoff. Recife, 2010. 152 p.
- Нелитературная судьба писателя Виктора Ирецкого (1882—1936) <публикация писем В. Я. Ирецкого Е. В. Антиповой> / Публ., вступит. ст. и коммент. М. Ю. Сорокиной, Н. Ю. Масоликовой // Lazar Fleishman — Stefan Michael Newerkla — Michael Wachtel (eds.): Скрещения судеб. Literarische und kulturelle Beziehungen zwischen Russland und dem Westen. A Festschrift for Fedor B. Poljakov (Stanford Slavic Studies, Volume 49). Berlin et al.: Peter Lang, 2019. 826 S.
- Незабытые могилы. Российское зарубежье: Некрологи 1917—1997: В 6 т. / Сост. В. Н. Чуваков. М., 1999. Т. 1. С. 102.
Спасылкі
Генеалогія і некрапалістыка | |
---|
|