Алена Уладзіміраўна Анціпава

Алена Уладзіміраўна Анціпава
парт.: Helena Antipoff
Дата нараджэння 25 сакавіка 1892(1892-03-25)[1]
Месца нараджэння
Дата смерці 9 жніўня 1974(1974-08-09)[1] (82 гады)
Месца смерці
Грамадзянства
Род дзейнасці псіхолаг
Навуковая сфера псіхалогія[2] і педагагічная псіхалогія[d]
Месца працы
Навуковае званне
  • прафесар[d]
Альма-матар

Алена Уладзіміраўна Анціпава (парт.: Helena Antipoff, 25 сакавіка 1892, Гродна, Расійская імперыя — 9 жніўня 1974, Ібірыце  (руск.), Бразілія) — педагог, псіхолаг, спецыяліст па сацыяльнай і карэкцыйнай псіхалогіі  (руск.).

Біяграфія

Нарадзілася ў Гродне. Вучылася ў Калеж дэ Франс (1910—1911), Школе педагагічных навук Э. Клапарэда ў Жэневе (1912—1916).

Пасля навучання вярнулася ў Расію і пасля 1917 года працавала ў сістэме Народнага Камісарыята асветы як псіхолаг-абследавальнік Цэнтральнага каранцінна-размеркавальнага дзіцячага пункта ў Петраградзе, у якім ажыццяўляўся нагляд над сіротамі, беспрытульнікамі і малазабяспечанымі.

У 1922 годзе яе муж-пісьменнік В. Я. Глікман  (руск.)(псеўданім Ірэцкі) — быў высланы з Расіі, і ў 1924 годзе А. Анціпава выехала да яго ў Германію. У 1926 годзе вярнулася ў Жэневу і працавала ў Інстытуце Жан-Жака Русо  (руск.), дзе яе кіраўніком быў прафесар Э. Клапарэд  (руск.).

У 1929 годзе А. У. Анціпава па запрашэнні бразільскага ўрада прыехала ў Бразілію, дзе займалася арганізацыяй псіхалагічнай адукацыі, школ і прытулкаў для дзяцей, якія мелі патрэбу ў сацыяльнай і псіхалагічнай карэкцыі. У адпаведнасці з кантрактам працавала ў бразільскім штаце Мінас-Жэрайс. Сумесна са святаром Алвара Неграмонтэ заснавала «Дом юнага рабочага» і скаўцкую арганізацыю, а таксама школу-прытулак для дзяцей з адхіленнямі ў развіцці «Фазэнда Разарыа». Яна таксама працавала ў напрамку сацыякультурных перспектыў адукацыйнай псіхалогіі ў Бразіліі. У 1932 годзе ўвайшла ў лік арганізатараў «Таварыства Песталоцы», якое аказвала дапамогу дзецям, што маюць патрэбу ў сацыяльнай і псіхалагічнай карэкцыі.

А. У. Анціпава ўзнагароджана бразільскім ордэнам Паўднёвага Крыжа  (руск.) і медалём «За заслугі ў галіне адукацыі». У яе гонар названы Фонд і Цэнтр, якія дзейнічаюць і дагэтуль.

Памерла ў 1974 годзе. Пахавана ў Бразіліі.

Сям’я

  • Бацька — Уладзімір Васілевіч Анціпаў (1862—1925), генерал-лейтэнант. Маці — Соф’я Канстанцінаўна (народжаная Стаянава). Сёстры Зінаіда (па мужу Крэйнін); Таццяна.
  • Муж — Віктар Якаўлевіч Глікман  (руск.) (1882—1936), журналіст, пісьменнік.
    • Сын — Данііл (1919—2005), псіхолаг.

Сачыненні

  • О психолого-педагогическом обследовании детей // Трудовая школа: Педагогический сборник. Петроград, 1923. № 4/5. С. 86
  • Умственный уровень дошкольников: (Исследование по методу Бине-Симона) // Педологический журнал. Орел, 1924. № 2
  • Etude de la personnalité par la méthode A. Lasoursky // Intermédiaire des Educateurs. Genève, 1926
  • Contribution à 1'étude de la constance des sujets // Archives de Psychologie. Genève, 1927. T. 20, № 79. P. 177—190
  • De expérimentation naturelle // Nouvelle Education. P., 1927
  • Etude des aptitudes motrices // Intermédiaire des Educateurs. Genève, 1927
  • L'évolution et la variabilité des fonctions psycho-motrices: d’après l'étude statistique des résultats de divers tests d’habileté manuelle // Archives de Psychologie. Genève, 1928. T. 21, № 81. P. 1—54

Крыніцы

  1. а б Bibliothèque nationale de France data.bnf.fr: платформа адкрытых даных — 2011. Праверана 10 кастрычніка 2015.
  2. Národní autority České republiky Праверана 7 лістапада 2022.
  3. а б в г Ogilvie M. B. The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the Mid-20th CenturyRoutledge, 2003. — Vol. 1. — P. 43. — 798 p. — ISBN 978-1-135-96342-2

Літаратура

  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Елена Антипова: русский апостол Бразилии (1892—1974). М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2018. 96 с.
  • Масоликова Н. Ю. Русские годы психолога Елены Антиповой (1892—1974) // Образование для всех и ученые-эмигранты: наследие русско-бразильского психолога Елены Антиповой (1892—1974) в области науки, образования и прав человека в Латинской Америке, Европе и России / Сост. Н. Ю. Масоликова, М. Ю. Сорокина. М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2014. С. 25-68
  • Образование для всех и ученые-эмигранты: наследие русско-бразильского психолога Елены Антиповой (1892—1974) в области науки, образования и прав человека в Латинской Америке, Европе и России / Сост. Н. Ю. Масоликова, М. Ю. Сорокина. М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2014
  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Русская наследница Песталоцци: Елена Антипова (1892—1974) и ее учителя // Ежегодник Дома русского зарубежья им. Александра Солженицына. 2014—2015. М.: Дом русского зарубежья им. Александра Солженицына, 2015. С. 31—60
  • Масоликова Н. Ю. «Энергичные, знающие интеллигенты — для них Бразилия и создана»: Из эпистолярного наследия психолога Елены Антиповой // Ежегодник Дома русского зарубежья им. Александра Солженицына. 2010. М., 2010. С. 363—384.
  • Масоликова Н. Ю. Елена Антипова (1892—1974) — русское имя в истории психологии и педагогики Бразилии // История отечественной и мировой психологической мысли: Материалы международной конференции по истории психологии «V московские встречи», 30 июня — 03 июля 2009 / Ред.: Журавлёв А. Л., Кольцова В. А., Олейник Ю. Н. М.: Институт психологии РАН, 2010. С. 195—199
  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Российское научное зарубежье: Материалы для биобиблиографического словаря. Пилотный вып. 2: Психологические науки. XIX — первая половина XX в. М.: Дом русского зарубежья им. А.Солженицына, 2010. С.14-16.
  • Масоликова Н. Ю. Новые страницы в истории российского психологического зарубежья «первой волны»: бразильский след // Материалы Юбилейной конференции «125 лет со дня основания Московского психологического общества»: в 2 т. М., 2011. Т. 1. С. 153—155;
  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Русский апостол Бразилии: психолог Елена Антипова // Вестник ЮНЕСКО. 2017. № 31. С. 18-39
  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. ЕЛЕНА АНТИПОВА (1892—1974) И АЛЕКСАНДР НЕЧАЕВ (1870—1948): ИЗ ИСТОРИИ РУССКОЙ ПЕДОЛОГИИ НАЧАЛА ХХ В. // Конференция АСОУ: сборник научных трудов и материалов научно-практических конференций. 2018. № 2. С. 466—474
  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Крымский след в судьбе выдающегося русско-бразильского психолога Елены Владимировны Антиповой (1892—1974) // Крымский архив. 2015. № 3: Серебряный век в Крыму: взгляд из XXI столетия. Материалы Девятых Герцыковских чтений в г. Судаке 8-11 июня 2015 г. С. 133—148.
  • Масоликова Н. Ю., Сорокина М. Ю. Российские ученые-эмигранты в Латинской Америке: эффект Antipoffiana // Берега: информационно-аналитический сборник о русском зарубежье. СПб., 2015. Вып. 19: Наука русского зарубежья. С. 27-35
  • Campos R.H.F. Helena Antipoff (1892—1974): A Synthesis of Swiss and Soviet Psychology in the Context of Brazilian Education // History of Psychology. Vol. 4(2), May 2001, p 133—158.
  • Campos R.H.F. Helena Antipoff. Recife, 2010. 152 p.
  • Нелитературная судьба писателя Виктора Ирецкого (1882—1936) <публикация писем В. Я. Ирецкого Е. В. Антиповой> / Публ., вступит. ст. и коммент. М. Ю. Сорокиной, Н. Ю. Масоликовой // Lazar Fleishman — Stefan Michael Newerkla — Michael Wachtel (eds.): Скрещения судеб. Literarische und kulturelle Beziehungen zwischen Russland und dem Westen. A Festschrift for Fedor B. Poljakov (Stanford Slavic Studies, Volume 49). Berlin et al.: Peter Lang, 2019. 826 S.
  • Незабытые могилы. Российское зарубежье: Некрологи 1917—1997: В 6 т. / Сост. В. Н. Чуваков. М., 1999. Т. 1. С. 102.

Спасылкі

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya