Боксит — алуминиумскаруда која претежно состои од алуминиум хидроксид. Исто така содржи силициум диоксид, оксиди и хидроксиди на железо. Најчести се црвените бои, ситно-гранулирани. Во најголеми количини, се случува на местото на оксидација на алумосиликатни ѕидови во топлите региони. Се употребува и во металургијата, како и за производство на материјали за отпорни на оган и за брзо поставување на цементи. Модификацијата на бокситот е подоцнежна.[1][2]
Распространетост
Рударството на боксит е најраспространето во Австралија - нејзиното учество во светското производство во 1995 година било дури 39%. Најголемите депозити, со висока концентрација на алуминиум оксид (до 60%), се направени во регионот Веипа, кој лежи на заливот Карпентери и е помал во регионот на Перт.
Над 30% од светското производство на боксит се наоѓа во Латинска Америка, особено во Јамајка (9.9%) и Бразил (8%), како и во Венецуела, Суринам и Гвајана. Во Африка, најголемиот производител на боксит е Гвинеја (12% од светското производство).
Уделот на други земји е помал од 20%, меѓу нив Кина, Индија, Русија, Казахстан. Во Европа, повеќето боксити се наоѓаат во Грција (1.7%) и во Унгарија (1%).
↑„Bauxite and Alumina“(PDF). U.S. Geological Survey (Mineral Commodity Summaries). January 2012. стр. 27. Архивирано од изворникот(PDF) на 2016-02-08. Посетено на August 1, 2012.
Bárdossy, G. (1982): Karst Bauxites: Bauxite deposits on carbonate rocks. Elsevier Sci. Publ. 441 p.
Bárdossy, G. and Aleva, G.J.J. (1990): Lateritic Bauxites. Developments in Economic Geology 27, Elsevier Sci. Publ. 624 p. ISBN0-444-98811-4
Grant, C.; Lalor, G. and Vutchkov, M. (2005) Comparison of bauxites from Jamaica, the Dominican Republic and Suriname. Journal of Radioanalytical and Nuclear Chemistry p. 385–388 Vol.266, No.3
Hanilçi, N. (2013). Geological and geochemical evolution of the Bolkardaği bauxite deposits, Karaman, Turkey: Transformation from shale to bauxite. Journal of Geochemical Exploration