Гастритисот се превенира преку избегнување на причинителот.[4] Третманот вклучува лекови како антациди, H2 блокатори, или инхибитори на протонската пумпа.[1] За време на акутен напад може да помогне пиење на вискозен лидокаин.[7] Ако гастритисот се појавил поради употреба на НСАИЛ, потребно е да се прекине нивната употреба.[1] Ако е присутен H. pylori третманот вклучува комбинација од антибиотици како амоксицилин и кларитромицин.[1] Кај оние со пернициозна анемија потребно е земање на додатоци со витамин B12, преку уста (орално) или инјекциски.[3] Пациентите се советуваат да избегнуваат надразнителна храна.[8]
Се смета дека гастритис имало половина од светското население.[4] Во 2013 имало приближно 90 милиони нови случаи.[9] Почесто е присутен кај постарата популација.[4] Гастритисот, заедно со сличната на него состојба која го зафаќа почетниот дел на тенкото црево позната како дуоденитис, резултирале со 50.000 смртни случаи во 2015 година.[5]H. pylori бил откриен во 1981 година од Бари Маршал и Робин Ворен.[10]
Третман
Антацидите се терапија од избор кај благ до умерен гастритис.[11] Кога тие не можат да овозможат доволно олеснување на симптомите, се користат лекови како H2 блокатори и инхибитори на протонската пумпа кои ја намалуваат секрецијата на желудочна киселина.[11][12]
↑ 3,03,13,2Varbanova, M.; Frauenschläger, K.; Malfertheiner, P. (Dec 2014). „Chronic gastritis - an update“. Best Pract Res Clin Gastroenterol. 28 (6): 1031–42. doi:10.1016/j.bpg.2014.10.005. PMID25439069.
↑Wang, AY; Peura, DA (October 2011). „The prevalence and incidence of Helicobacter pylori-associated peptic ulcer disease and upper gastrointestinal bleeding throughout the world“. Gastrointestinal Endoscopy Clinics of North America. 21 (4): 613–35. doi:10.1016/j.giec.2011.07.011. PMID21944414.
↑ 11,011,1Zajac, P; Holbrook, A; Super, ME; Vogt, M (March–April 2013). „An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia“. Osteopathic Family Physician. 5 (2): 79–85. doi:10.1016/j.osfp.2012.10.005.
↑Boparai V, Rajagopalan J, Triadafilopoulos G (2008). „Guide to the use of proton pump inhibitors in adult patients“. Drugs. 68 (7): 925–47. doi:10.2165/00003495-200868070-00004. PMID18457460.