- Zdravljica
- Spet tèrte so rodíle,
Perjátli! vínce nam sladkó,
- Ki nam ožívlja žíle,
Sercé razjásni in okó,
- Ki vtopí
- Vse skerbí,
V potèrtih pèrsih úp budí.
- Komú nar pred vesélo
Zdravljíco, brátje! čmò zapét'?
- Bóg nášo nam dezélo,
Bóg žívi vès slovénski svét,
- Bráte vse,
- Kar nas je,
Sinóv slovéče matere!
- Edínost, sréča, správa
K nam nàj nazáj se vèrnejo;
- Otrók, kar íma Sláva,
Vsi nàj si v róke séžejo!
- De oblást
- In z njó část,
Obílnost bódo náša lást.
- Bóg žívi vas Slovénke,
Prelépe, žláhtne róžice!
- Ni táke je mladénke,
Ki náše je kerví deklè;
- Nàj sinóv
- Zárod nòv
Iz vàs bo stráh sovrážnikov!
- Mladenči, zdéj se píje
Zdravljíca váša, vi naš up;
- Ljubézni domačíje
Nobèn naj vàm ne vsmèrti strúp;
- Ker po nàs
- Bode vàs
Jo sèrčno bránit' klícal čàs!
- Živé naj vsi naródi,
Ki hrepené dočákat' dán,
- De, kóder sónce hódi,
Prepír iz svéta bó pregnán,
- De roják
- Prost bo vsák,
Ne vrág, le sósed bo meják!
- Na zádnje šè, perjátli!
Kozárce za-se vzdignimo!
- Ki smo za tó se zbrátli,
Ki dôbro v sèrcu míslimo.
- Dókaj dní
- Naj ziví
Bog, kàr nas dôbrih je ljudí!
|
Здравица
Пријатели! Се дрочи
во гроздот вино пак за нас,
што ќе нѝ ведри очи
и брекне жили, вивне глас,
и затре в миг,
јад секој, крик,
и надеж в гради крене вчас.
Но, кому полна чаша
да му се крене најнапред?
Земјава, боже, наша
варди ја, и сет словенски свет,
и секој вред.
И секој син
што е по мајка славјанин.
Враговите, пак, нека
од небо да ги стрешти гром,
слободна да е сека
словенска куќа и дом,
прангиите
со раце две
во неврат да ги пратиме.
Единство, среќа, слога
да нѝ се вратат пак;
чеда на Славија, тогаш
зберете се во синџир јак,
И сета власт
и честа, вчас
да бидат пак во нас.
Бог да ве поживи, вас
Словенски, рози мамни,
зар има моми, ко у нас,
по лика да ви се рамни,
И родот ваш
да биде страж
и страв за врагот наш.
Еј, младинци, се пие
за вас наздравица, о, надеж наша,
на татковината вие
дајте ѝ ја љубовта ваша,
та после нас
со чест и страст,
бранете ја во секој час.
И сите народи да крепнат
што жедни се за оној ден
в кој нема в спор и в крв да трепнат,
- ден в светло сонце озарен,
да нема враг
пред никој праг
и секој сосед да е драг.
Пријатели, на крај
да кренеме и за нас чаша.
Се побратимимвме и ај
да пиеме за таа дружба наша!
Та, многу дни
и добрини
нам, господе, на добрите, ни дај.
|
