Колима (вулкан)
Вулканот Колима се наоѓа на надморска височина од 3,820 м (12,533 стапки); познат како „огнен вулкан“, е дел од вулканскиот комплекс Колима (В.К.К.) кој се состои од вулканот Колима, Невадо де Колима (шпански изговор: [neˈβaðo ðe koˈlima])[3] и еродираниот Ел Кантаро (кој се води како згаснат). Тоа е најмладиот од трите вулкани и еден од најактивните во Мексико и Северна Америка. Има избувнато повеќе од 40 пати сметајќи од 1576 година до денес. Една од најголемите ерупции во историјата на Колима се случила од 20 до 24 јануари 1913 година.[4] Невадо де Колима, познат и како Сапотепетел, лежи на 5 км (3,1 милја) на север од неговиот по активен сосед, и е повисок од двата со висина од 4,271 м (14,015 стапки). Се наоѓа на 26-тото место на листата најистакнати врвови во Северна Америка.[5]
И покрај неговото име, само мал дел од површината на вулканот се наоѓа во државата Колима. Поголемиот дел се наоѓа на другата страна од границата, во соседната држава Халиско, на западниот крај на Трансмексиканскиот Вулкански Појас. Тоа е околу 485 км (301 милји) западно од Град Мексико и 125 км (78 милји) јужно од Гвадалахара, Халиско.
Од 1869-1878 година, на североисточниот дел од главниот кратер на вулканот се формирал паразитски сет на лавини куполи, познати како Ел Волканчито.[6]
ГеологијаВо доцната плеистоценска ера, на планината се случило огромно лизгање на земјиштето, со приближно 25 км3 на остатоци кои патувале со околу 120 км/ч, достигнувајќи до Тихиот Океан. Областа од околу 2,200 км2 била прекриена со остатоци кои се собирале по лизгањето на земјиштето. Моментално активниот кратер е сместен во голема купа која веројатно била формирана со комбинација на лизгање на земјиштето и големи ерупции. Лавата е андезитска која содржи 56-61% SiO2.[7] Во близина на вулканот живеат околу 300,000 жители, што го прави најопасен вулкан во Мексико.[4] Поради неговата историја на големи ерупции и поради густо населената област, вулканот е прогласен за Декаден вулкан, и е издвоен за проучување.
Еруптивна активностВо последниве години има чести привремени евакуации на населението кое живее во близина на вулканот поради закана од неговата активност. Ерупциите се имаат случувано во 1991 година, 1998-99 година и од 2001 година па сè до денеска. Активноста на вулканот се одликува со екструзија на вискозна лава која формира купола, со повремени големи експлозии, кои формираат пирокластични текови пропратени со исфрлување на големи количини на пепел и тефра.
Една од најголемите ерупции во последниве години се случила на 24 мај 2005 година. Облак од пепел бил исфрлен на висина од 3 км над вулканот, додека сателитски снимки прикажале дека облакот се шири над површина која се протега на 110 морски милји (200 км) западно од вулканот во само неколку часа по ерупцијата. Пирокластичните текови патувале 4-5 км од отворот, додека лава бомби паѓале и до 3-4 км во далечина. Властите формирале зона на исклучување во полупречник од 6,5 км од врвот.
На 10 јули 2015 година, имало уште една еурпција. Потоа уште една се случила на 25 септември 2016 година исфрлајќи пепел и чад над 3000 м во воздухот. Во текот на 2016 година вулканот исфрлал облаци од пепел еднаш до двапати дневно. На 18 декември 2016 година имало дури три ерупции. Исфрлениот пепел достигнал далечина и до 2 км во воздухот.[11]
Уште една ерупција се случила во 6:27 мин. на 18 јануари 2017 година. Оваа ерупција била пропратена со силна експлозија, и избувнала вулкански пепел до 4 км во височина над кратерот.
Вулканолошки центарВулканот се следи од Опсерваторијата на Универзитетот Колима, Мексико. Тимот што е задолжен за вулканот го следи, анализира, и толкува секој настан што се случува на вулканот. Поставена е веб камера близу до вулканот за да може да се следи во реално време.[12]
Фотографии од вулканот КолимаНаводи
Надворешни врски
|
Index:
pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Portal di Ensiklopedia Dunia