Монгорскиот (кинески: 土族语 Tǔzúyǔ) е монголски јазик од подгрупата на широнголски јазици. Јазикот е составен од неколку дијалекти и се зборува од Монгорците. Во доцниот 20 век се создало писмо за пишување на јазикот, но не е во широка употреба. Дијалектите се под влијание на кинескиот и тибетскиот.
Примери
Дијалектот монгорски користи монголски броеви[1], мангхерскиот користи кинески.[2]
|
македонски |
монголски |
монгорски
|
1 |
еден |
Nigen |
Nige
|
2 |
два |
Qoyar |
Ghoori
|
3 |
три |
Ghurban |
Ghuran
|
4 |
четири |
Dörben |
Deeran
|
5 |
пет |
Tabun |
Tawun
|
6 |
шест |
Jirghughan |
Jirighun
|
7 |
седум |
Dologhan |
Duluun
|
8 |
осум |
Naiman |
Niiman
|
9 |
девет |
Yisün |
Shdzin
|
10 |
десет |
Arban |
Haran
|
Наводи
- ↑ Dpal-ldan-bkra-shis, Slater et al. 1996:4
- ↑ Dpal-ldan-bkra-shis, Slater et al.: 1996: 4
Литература
- Dpal-ldan-bkra-shis, Keith Slater, et al. (1996): Language Materials of China’s Monguor Minority: Huzhu Mongghul and Minhe Mangghuer. Sino-Platonic papers no. 69.
- Georg, Stefan (2003): Mongghul. In: Janhunen, Juha (ed.) (2003): The Mongolic languages. London: Routledge: 286-306.
- Slater, Keith W. (2003): A grammar of Mangghuer: A Mongolic language of China's Qinghai-Gansu sprachbund. London/New York: RoutledgeCurzon.
- Svantesson, Jan-Olof, Anna Tsendina, Anastasia Karlsson, Vivan Franzén (2005): The Phonology of Mongolian. New York: Oxford University Press.
- Zhàonàsītú 照那斯图 (1981): Tǔzúyǔ jiǎnzhì 土族语简志 (Introduction to the Tu language). Běijīng 北京: Mínzú chūbǎnshè 民族出版社.
Надворешни врски