Етнолингвистичка карта на Кавказот.
Осетскиот или „иронски“ (Ирон ), е источноирански јазик кој се зборува во регионот Осетија во Кавказот . Јазикот се зборува во Русија и Грузија , а како официјален е во руската република Северна Осетија-Аланија и во грузиската република Јужна Осетија . Јазикот го зборуваат околу 525.000 Осети , од кои околу 60% живеат во Северна Осетија.
Фонологија
Во осетскиот има 7 самогласки:
предни
централни
задни
затворени
и /i/
ы /ɨ/
у /u/
средни
е /e/
æ /ə/
о /o/
отворени
а /a/
Според јазичарот Васил Абаев, во осетскиот има 26 согласки, од кои пет има лабијализирани согласки и две полусамогласки. Во јазикот има гласови кои не се типични за индоевропските јазици, и тоа можеби е како резултат на контактот со останатите кавкаски јазици.
усни
забно-алвеоларни
посталвеоларни /непчени
меконепчени
ресични
рамни
лабијализирани
рамни
лабијализирани
експлозивни
звучни
б /b/
д /d/
г /ɡ/
гу /ɡʷ/
безвучни
п /p/
т /t/
к /k/
ку /kʷ/
хъ /q/
хъу /qʷ/
ејективни
пъ /pʼ/
тъ /tʼ/
къ /kʼ/
къу /kʷʼ/
африкативни
звучни
дз /dz/
дж /dʒ/
безвучни
ц /ts/
ч /tʃ/
ејективни
цъ /tsʼ/
чъ /tʃʼ/
фрикативни
звучни
в /v/
з /z/
гъ /ʁ/
безвучни
ф /f/
с /s/
х /χ/
ху /χʷ/
носни
м /m/
н /n/
странични
л /l/
вевни
р /r/
апроксимантни
й /j/
у /w/
Писмо
Јазикот се пишува или пишувал на три писма: кирилица, латиница и грузиска азбука. Денес јазикот се пишува на кирилица.
Кирилица
букви
А
Ӕ
Б
В
Г
(Гу)
Гъ
(Гъу)
Д
Дж
Дз
Е
З
И
Й
К
(Ку)
Къ
(Къу)
Л
a
ӕ
б
в
г
(гу)
гъ
(гъу)
д
дж
дз
е
з
и
й
к
(ку)
къ
(къу)
л
МФА
/a/
/ə/
/b/
/v/
/ɡ/
/ɡʷ/
/ʁ/
/ʁʷ/
/d/
/d͡ʒ/
/d͡z/
/e/
/z~ʒ/
/i/
/j/
/k/
/kʷ/
/kʼ/
/kʷʼ/
/l/
букви
М
Н
О
П
Пъ
Р
С
Т
Тъ
У
Ф
Х
(Ху)
Хъ
(Хъу)
Ц
Цъ
Ч
Чъ
Ы
м
н
о
п
пъ
р
с
т
тъ
у
ф
х
(ху)
хъ
(хъу)
ц
цъ
ч
чъ
ы
МФА
/m/
/n/
/o/
/p/
/pʼ/
/r/
/s~ʃ/
/t/
/tʼ/
/u , w/
/f/
/χ/
/χʷ/
/q/
/qʷ/
/t͡s/
/t͡sʼ/
/t͡ʃ/
/t͡ʃʼ/
/ɨ/
Латиница (1923-1937)
букви
A
Æ
B
C
Ch
Č
Čh
D
Dz
Dž
E
F
G
Gu
H
Hu
I
J
K
Ku
a
æ
b
c
ch
č
čh
d
dz
dž
e
f
g
gu
h
hu
i
j
k
ku
МФА
/a/
/ə/
/b/
/ts/
/tsʼ/
/t͡ʃ/
/t͡ʃʼ/
/d/
/d͡z/
/d͡ʒ/
/e/
/f/
/ɡ/
/ɡʷ/
/ʁ/
/ʁʷ/
/i/
/j/
/k/
/kʷ/
букви
Kh
Khu
L
M
N
O
P
Ph
Q
Qu
R
S
T
Th
U
V
X
Xu
Y
Z
kh
khu
l
m
n
o
p
ph
q
qu
r
s
t
th
u
v
x
xu
y
z
МФА
/kʼ/
/kʷʼ/
/l/
/m/
/n/
/o/
/p/
/pʼ/
/q/
/qʷ/
/r/
/s~ʃ/
/t/
/tʼ/
/u , w/
/v/
/χ/
/χʷ/
/ɨ/
/z~ʒ/
Споредба
значење
оган
месец
нов
мајка
сестра
ноќ
нос
три
црвено
жолто
зелено
волк
Translations into different languages
осетски
арт art
мæй mæj
нæуæг næwæg
мад mad
хо xo
æхсæв æxsæv
фындз fyndz
æртæ ærtæ
сырх syrx
бур bur
цъæх ts'æx
бирæгъ biræh
паштунски
اور ōr
مياشت myāšt
نوی nəway
مور mōr
خور xōr
شپه špa
پوزه pōza
درې drē
سور sur
زيړ zyaṛ
شين šin
لېوه lēwə
курдски
agir / ar
me(h)
nêw
mak/daik
xoşk
şev
difn/lut
sê
sor
zerd/bor
kesk/şîn
gur / wir
персиски
آتش ātaš
ماه māh
نو now
مادر mādar
خواهر xāhar
شب šab
بینی / پوزه poze / bini
سه se
سرخ sorx
بور/ زرد zard / bur
سبز sabz
گرگ gorg
санскритски
agni/atar
māsa
nava
matar
svasā
rātri
nāsa
traya
rudhira
peeta
harita
vrkis
хинди-урду
āg
mahīna
nayā
mā
behn
rāt
nāk
tīn
lāl
pīlā
harā
bheyrryā
германски
Feuer
Monat
neu
Mutter
Schwester
Nacht
Nase
drei
rot
gelb
grün
Wolf
латински
ignis
mēnsis
novus
māter
soror
nox
nasus
trēs
ruber
flāvus, gilvus
viridis
lupus
грчки
φωτιά fotiá
μήνας minas
νέος neos
μητέρα mitera
αδελφή adhelfi
νύχτα nihta
μύτη miti
τρία tria
ερυθρός erithros
κίτρινος kitrinos
πράσσινος prassinos
λύκος likos
литвански
ugnis
mėnuo
naujas
motina
sesuo
naktis
nosis
trys
raudona
geltona
žalias
vilkas
руски
огонь ogón’
месяц miesyats
новый novyi
мать mat'
сестра siestra
ночь noch'
нос nos
три tri
красный, рыжий krasnyi, ryzhyi
жёлтый zholtyi
зелёный zielionyi
волк volk
ирски
tine
mí
nua
máthair
deirfiúr
oíche
srón
trí
dearg/rua
buí
glas
faolchú
Поврзано
Користена литература
Abaev, V.I. A grammatical sketch of Ossetic (Russian version )
Abaev, V.I. Ossetian Language and Folklore, USSR Academy of Sciences, Moscow-Leningrad, 1949
Arys-Djanaieva, Lora. Parlons Ossète . Paris: L'Harmattan, 2004, ISBN 2-7475-6235-2 .
Nasidze et al., Genetic Evidence Concerning the Origins of South and North Ossetians. Annals of Human Genetics 68 (6), 588-599(2004)
Надворешни врски
Федерален јазик Службени јазици