Убиството на австрискиот надвојвода Франц Фердинанд и неговата сопруга Софија предизвикале насилни антисрпски демонстрации на гневните Хрвати и муслимани во текот на вечерта 28 јуни 1914 година и во поглемиот дел од следниот ден. Тоа довело до длабоки меѓуетнички поделености какви не биле забележени во дотаогашната историја на градот. Иво Андриќ овој настан го опишал како „сараевска махнитост на омразата“.[5] Гневот бил насочен кон деловните простории во сопственост на Србите, знаменитостите, Српската православна црква, училиштата, Српскиот културен центар- Просвјета, банката и канцеларијата на српски јазик „Српска ријеч“. Во токот на насилието, истиот ден биле убиени двајца Срби.[6] Во Сараево, спрема рускиот извештај, повеќе од илјада куќи и продавници биле уништени.[7] Дури и конзервативната Виенска штампа уредента известила дека Сараево изгледало како поприште на погром.[8]
По извршениот Сараевски атентат, антисрпскаите чувства биле изразито на високо ниво во целата Австроунгарија.[9] Било уапсено и протерано околу 5.500 угледни Срби, од нив 460 биле осудени на смрт, додека Австроунгарските власти во Босна и Херцеговина оформиле претежно муслиманска специјална милиција (германски:Schutzkorps ) која ги прогонувала Србите.[10][11] Бројни муслимански верски водачи протестирале поради погроните над Србите.[12] Истата ноќ антисрпски нереди биле организирани во бројни други делови на Австро- Унгарија, како на пример во Загреб и Дубровник.[13][14]
Антисрпските демонстрации во Австроунгарија и настаните кои следеле имале значајно влијание на ставот на Русија и нивната штампа која истакнала дека одговорноста за настаните не припаѓа на Србија, туку на сите оние кои ја вмешале Австрија во Босна и се спротивставиле на Србија, тако што Русија имала хумана должност да ги заштити браќата кои се нашле во оваа ситуација.[15]
Наводи
↑Donia 2006, стр. 127 harvnb error: no target: CITEREFDonia2006 (help)
↑Donia 2006, стр. 128 harvnb error: no target: CITEREFDonia2006 (help)
↑Milorad Ekmečić (1973). Ratni ciľjevi Srbije 1914. Srpska književna zadruga. стр. 165. Ријеч „демонстрација" овдје нема право значење, и ту филологија не стоји у складу са реалношћу историје; назив- „погром" је адекватнији.
↑Daniela Gioseffi (1993). On Prejudice: A Global Perspective. Anchor Books. стр. 246. ISBN978-0-385-46938-8. Посетено на 2 септември 2013. ...Andric describes the "Sarajevo frenzy of hate" that erupted among Muslims, Roman Catholics, and Orthodox believers following the assassination on June 28, 1914, of Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo...
↑Milorad Ekmečić (1973). Ratni ciľjevi Srbije 1914. Srpska književna zadruga. стр. 165. Према једном руском из- вјештају, само у Сарајеву било је уништено преко хиљаду кућа и радњи.
↑E. Greble (23 февруари 2011). Rt-Sarajevo 1941-1945 Z. Cornell University Press. стр. 8. ISBN978-0-8014-6121-7. For example, when the Habsburgs persecuted Orthodox Serbs in retaliation for the assassination, a number of important Muslim leaders protested.
↑Bernadotte Everly Schmitt (1966). The coming of the war 1914. 1. Fertig. стр. 442. ...crime rested really, not with Serbia, but with those who had pushed Austria on in Bosnia and against Serbia, and that "in the ... and that the "pogroms" made desirable the liberation of the Serbs and the other Slav nationalities from the German yoke.