На Запад, овој век го означува крајот на класичната антика и почетокот на средниот век.[1] По падот на Западното Римско Царство, кон крајот на V век, Европа се распаднала на многу мали германски кралства, кои жестоко се натпреварувале за земја и богатство.[2] Најголемото од нив било Кралството на Франките, кое опфаќало голем дел од територијата на денешна Франција и Германија.[2] Во меѓувреме, Источната римска империја (Византија) почнала да ги враќа загубените територии за време на владеењето на царот Јустинијан. Тој успеал да ја поврати територијата на северна Африка, која претходно била освоена од Вандалите, и се обидел да ја поврати територијата на Италија, со надеж дека повторно ќе воспостави римска контрола над земјите кои некогаш биле дел од Западното Римско Царство.[3]
525: Скитскиот монах Дионисиј Малиот, откако се населил во Рим го измислил календарот на нашата ера (лат. Anno Domini), кој го базирал на проценетата година на раѓање на Исус Христос.
532: Бунтот Ника во Цариград. Тој бил еден од најнасилните бунтови во историјата на градот, при што речиси половина од Цариград бил изгорен или уништен, а десетици илјади луѓе загинале.
535: Се претпоставува дека оваа година избувнала силна вулканска ерупција некаде во тропските региони, која предизвикала ненормално студено време во текот на следните неколку години, што довело со масовна глад и смрт на населението во северната полутопка.
Шашанка (околу 590-625), владетел кој го обединил Бенгал и го основал сувереното кралство на Гада во Бенгал
Шотоку Таиши (573-621), јапонски државник, филозоф и писател на уставот од 17 члена
Откритија
Скитскиот монах Дионисиј Малиот, откако се населил во Рим го измислил календарот на нашата ера (лат. Anno Domini), кој го базирал на проценетата година на раѓање на Исус Христос. На овој систем се заснова грегоријанскиот календар.
Значаен за историјата на земјоделството, кинескиот автор Џиа Шеија го напишал трудот Чи Мин Јао Шу, во 535 година, и иако цитира 160 претходни кинески книги за агрономија, тоа е најстариот постоечки кинески земјоделски текст. Со над сто илјади кинески знаци, книгата опфаќа подготовка на земјиште, сеење, одгледување на овоштарници, шумарство, сточарство, трговија и кулинарски рецепти.
Наводи
↑Dušanić, Slobodan (1983). Stari svet. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 272–276.
↑ 2,02,1Maksimović, Ljubomir; Mihaljčić, Rade (1983). Srednji vek i renesansa. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 10–19.
↑Maksimović, Ljubomir; Mihaljčić, Rade (1983). Srednji vek i renesansa. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 50–75.
↑Dušanić, Slobodan (1983). Stari svet. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 295–298.
↑Dušanić, Slobodan (1983). Stari svet. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 304–306.
↑Dušanić, Slobodan (1983). Stari svet. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 312–315.
↑Maksimović, Ljubomir; Mihaljčić, Rade (1983). Srednji vek i renesansa. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadzic, Rad. стр. 300–310.