Ђурица Лабовић
Ђурица Лабовић (Андријевица, 20. март 1930 — Београд, 7. август 2004) био је учесник Народноослободилачке борбе, правник, књижевник, новинар и публициста. БиографијаРођен је 20. марта 1930. године у Андријевици. Његов отац Станиша био је капетан Југословенске војске, а мајка Милена, рођена Алетић, домаћица. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1943, са свега тринаест година, отишао је у партизане — био је најпре у Четвртој црногорској пролетерској бригади, а потом у Комском партизанском одреду. Године 1946. примљен је у Одељење за заштиту народа (ОЗН) и послат на дошколовање. Године 1948. је матурирао, а потом је уписао и Правни факултет у Београду, на коме је дипломирао 1969. године. У Служби државне безбедности (СДБ) је остао све до 1979. године, када је пензионисан. Од 1960. до 1979. био је главни саветник у Савезном секретаријату за унутрашње послове (ССУП), а од 1971. до 1974. главни уредник листа „Џудо“. Године 1948. почео је да се бави књижевношћу. Аутор је преко 30 романа, две књиге приповедака, 19 фељтона, 22 романсиране хронике, два стручна рада, више студија и др. Године 1975. заједно са Здравком Велимировићем и Младеном Ољачом учествовао је у писању сценарија за филм „Врхови Зеленгоре“, за који су били награђени Златном ареном за најбољи сценарио на Пулском фестивалу, 1976. године. Поред Златне арене, добитник је и Награде СУБНОР-а „4. јул“, 1989. године и Награде „21. јул“, 1976. и Награде „22. октобар“, 1981. године. У браку са супругом Вером, рођеном Танчић, имао је четворо деце — ћерке Татјану и Наташу и синове Андреја и Марка. Умро је 7. августа 2004. године у Београду. Књижевна дела
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
