Роди се у Цељу, а одрастао је у селу Кисовец близу Загорја об Сави. Дипломирао је на Економском факултету у Љубљани, a докторирао на Економском факултету у Марибору1986. године. Универзитет у Бостону му је доделио звање почасног доктора 1996. а Универзитет у Илиноису исту титулу 1999. године. Дипломатску каријеру је почео седамдесетих у југословенској амбасади у Каиру, а касније је радио у Ослу на Институту за међународну економику. Бавио се проучавањем савременог светског економског уређења. По повратку у земљу постао је директор филијале „Љубљанске банке“ у Трбовљу. У априлу 1989. године изабран је за словеначког члана Председништва СФРЈ, а у мају је постао председник Председништва по ротирајућем принципу са мандатом од годину дана.[2] За време оружаног сукоба ЈНА са јединицама ТО Словеније био је главни преговарач. После отцепљења Словеније од СФРЈ и проглашења независности четири пута је биран за премијера, последњи пут 2000. године. На изборима одржаним децембра 2002. године изабран је за председника Словеније са 56,51% гласова а противкандидат је била Барбара Брезигар. Дужност је преузео од дугогодишњег председника Милана Кучана. Поред словеначког, говорио и енглески, француски, шпански, и српскохрватски језик. Из брака има сина Јашу, и ванбрачну ћерку Нану Форте.
Умро је од последица рака, 23. фебруара 2008. у Заплани.[3] Покопан је на породичном гробљу у Загорју об Сави.
