Први сазив Президијума Народне скупштине функционисао је до 24. априла 1950, када је након парламентарних избора одржаних 26. марта 1950, на првом заседању Народне скупштине изабран други сазив Президијума Народне скупштине. На челу Президијума, у оба сазива, налазио се Иван Рибар, ранији председник АВНОЈ-а и председник Уставотворне скупштине Краљевине СХС.
Доношењем Уставног закона, јануара 1953. извршена је измена Устава којом је укинут Президијум Народне скупштине и уведена функција председника Републике, на коју је 14. јануара 1953. изабран Јосип Броз Тито.
Састав
Народна скупштина ФНРЈ је бирала Президијум Народне скупштине на заједничкој седници оба дома — Савезног већа и Већа народа. Састојао се од председника, шест потпредседника, секретара и највише тридесет чланова.[1]
Президијум је за свој рад одговарао Народној скупштини. Она је могла опозвати Президијум и изабрати нов, као и разрешити дужности поједине чланове и изабрати нове и пре истека времена за које су изабрани. У случају распуштања Народне скупштине Президијум је вршио дужност све до избора новог Президијума. Новоизабрана Народна скупштина се састајала најдоцније месец дана после извршених избора.[2]
Преглед председништава АВНОЈ-а и Народне скупштине од 1943. до 1953.
Председништво Уставотворне скупштине је 31. јануара 1946. преименовано у Президијум Народне скупштине
Народна скупштина 1946—1953.
1 сазив 1945—1950.
Президијум Народне скупштине ФНРЈ
31. јануар 1946.
24. април 1950.
2 сазив 1950—1953.
24. април 1950.
14. јануар 1953.
7007860112000000000♠2 године, 265 дана
Подебљани су датуми када је вршен избор Председништва, односно Президијума
Делокруг
Пријем чланова Президијума Народне скупштине ФНРЈ код председника Републике 2. марта 1953; с лева на десно: Јосип Рус, Марко Вујачић, Моша Пијаде, Иван Рибар, Тито, Дмитар Влахов, Филип Лакуш и Миле Перуничић
Президијум Народне скупштине ФНРЈ вршио је следеће послове:[3]
распуштао Народну скупштину ФНРЈ у случају несагласности домова о законском предлогу;
расписивао изборе за Народну скупштину ФНРЈ;
оцењивао сагласност закона република са Уставом ФНРЈ и савезним законима, уз накнадну потврду Народне скупштине ФНРЈ, а на захтев Владе ФНРЈ, президијума народних скупштина република, Врховног суда ФНРЈ, јавног тужиоца ФНРЈ и по сопственој иницијативи;
додељивао одликовања и почасна звања ФНРЈ према прописима савезног закона;
ратификовао међународне уговоре;
постављао и опозивао на предлог Владе ФНРЈ амбасадоре, ванредне посланике и опуномоћене министре у страним државама;
примао акредитивна и опозивна писма код њега акредитованих дипломатских представника страних држава;
проглашавао општу мобилизацију и ратно стање у случају оружаног напада на ФНРЈ, или у случају потребе непосредног извршења међународних обавеза ФНРЈ према међународној организацији мира или некој савезничкој земљи;
постављао и разрешавао на предлог председника Владе ФНРЈ поједине чланове Владе у времену између два заседања Народне скупштине ФНРЈ, уз накнадну потврду Народне скупштине ФНРЈ;
одређивао заменике члановима Владе на предлог председника Владе ФНРЈ;
на предлог председника Владе ФНРЈ мењао, спајао и укидао постојећа министарства и комисије у времену између заседања Народне скупштине ФНРЈ и уз њену накнадну потврду;
одређивао на предлог Владе ФНРЈ која предузећа и установе имају општедржавни значај и долазе под непосредну управу Савезне владе;
расписивао народни референдум у питањима из надлежности ФНРЈ на основу одлуке Народне скупштине ФНРЈ или на предлог Владе ФНРЈ.
Указе Президијума Народне скупштине ФНРЈ потписивали су председник и секретар.
Чланови Президијума
Чланове Президијума Народне скупштине ФНРЈ изабрала је Уставотворна скупштина на заседању оба већа 1. децембра 1945, као чланове Председништва Уставотворне скупштине. На истом заседању усвојен је Закон о Председништву Уставотворне скупштине чијим чланом 6. је предвиђено да се приликом претварања Уставотворне скупштине у Народну скупштину (члан 26. Закона о Уставотворној скупштини) истовремено изврши претварање Председништва Уставотворне скупштине у Президијум Народне скупштине.[4][5]