Једанаести сазив Народне скупштине Републике СрбијеЈеданаести сазив Народне скупштине Републике Србије је конституисан 3. јуна 2016. Седницом је председавао најстарији посланик Драгољуб Мићуновић. За председника Народне скупштине Републике Србије 6. јуна 2016. је реизабрана Маја Гојковић. Расподела мандата СНС и партнери (131) СРС (22) Доста је било (16) Националне мањине (10) Распоред мандата према изборним резултатима. Бојкот опозицијеКритикеОрганизација Freedom House је 2018. године у извештају о политичким и медијским слободама у Србији навела да Маја Гојковић, председница Народне скупштине, председава парламентом изразито партијски, са великим бројем прекида и казни упућеним опозиционим посланицима.[1] Њено председавање је било предмет критика у јавности због праксе да помоћу звона посланицима из владајуће већине сугерише да гласају за предлоге.[2][3][4][5][6] Опозициони посланици од краја 2017. године оптужују владајућу већину за „парламентарно насиље” и оцењују да је парламент обесмишљен након праксе посланика из владајуће већине да предлажу више стотина готово идентичних амандмана који често и немају везе са предложеним законом, а од којих касније и сами одустану или не гласају за њих, што све доводи до присвајања предвиђеног времена за расправу и помоћу злоупотребе пословника смањује време обраћања опозиције у парламенту.[7][8][9] „Споразум са народом”Као одговор на вишемесечне грађанске протесте због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода од стране владајуће коалиције, већи део опозиције је потписао тзв. Споразум са народом којим се обавезао да ће бојкотовати институције, укључујући и седнице Народне скупштине.[10] Споразум су потписале парламентарне странке које припадају највећој опозиционој коалицији Савез за Србију, као и Странка модерне Србије, Нова странка, Социјалдемократска странка и ванпарламентарне странке и покрети.[10] Седнице су бојкотовали и посланици из Демократске странке Србије, Грађанске платформе и Доста је било, док се Лига социјалдемократа Војводине прикључила бојкоту у појединим седницама.[11] Извештај Европске комисијеЕвропска комисија, извршни орган Европске уније, је у извештају о Србији у мају 2019. године скренула пажњу на мирне вишемесечне протесте који захтевају слободу медија и регуларне изборе.[12] У извештају се помиње да је владајућа партија довела до погоршања могућности за ефикасну расправу у парламенту и онемогућила адекватан надзор извршне власти, као и да су опозиционе странке отпочеле бојкот седница и најавиле бојкот евентуалних избора.[12] Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
