Јелена Кантакузин (византијска царица)

Јелена Кантакузин (грчки: Ελένη Καντακουζηνή; 1333-1396) је била византијска царица, супруга цара Јована V Палеолога (1341-1391).

Јелена је била ћерка цара Јована VI Кантакузина и царице Ирине Асен. Доналд Никол верује да је била најмлађа од три ћерке Јована Кантакузина. Јелена је била сестра цара - савладара Матије Кантакузина и деспота Манојла Кантакузина. Њене сестре, Марија и Теодора, биле су супруге деспота Нићифора II Орсинија и султана Орхана I. Цар Јован V Палеолог и цар Јован VI Кантакузин били су противници у грађанском рату који је беснео у Царству између 1341. и 1347. године. Две стране су 1347. године постигле споразум. Цар Јован VI је постао савладар цара Јована V. Споразум је учвршћен браком цара Јована V и Јелене Кантакузин. Склопљен је 28. маја 1347. године, осмог дана након крунисања Јована VI Кантакузина за цара. Јелену Кантакузин и цара Јована V венчао је патријарх Исидор. Јелена Кантакузин је тада имала око 13 година, док је цар Јован V имао 15 година. Мир у Царству трајао је кратко, до 1352. године, када је Јеленин супруг наставио непријатељства против њеног оца. Цар Јован VI Кантакузин је 1354. године приморан на абдикацију. Цар Матија је задржао титулу савладара до свог пораза 1357. године.

Царица Јелена је 1346. године пратила своју мајку и сестру до Селимврије где се Теодора удала за османског емира Орхана I. Султан Орхан I је убрзо послао свог човека у Цариград да убије цара Јована V сматрајући да тиме чини услугу свом тасту. Царица Јелена Кантакузин је 1352. године у пратњи цара Јована VI и свога сина Манојла, отишла у Тракију где је цар Јован VI примио власт над градовима који су му додељени. Нићифор Григора пише да се царица Јелена Кантакузин Палеолог вратила у Цариград како би оца заштитила од могућих акција свог мужа.

Када је Јеленин син, цар Андроник IV, свргао свог оца, 12. августа 1376. године, Јелена је покушала да помири две стране. Упркос томе, цар Јован V и његови синови, Теодор и Манојло, бачени су у тамницу октобра исте године. Јуна 1379. године, цар Јован V је побегао из тамнице. Цар Андроник IV се склонио у Галату узимајући мајку, царицу Јелену Палеолог, и тетке деспину Марију и принцезу Теодору Кантакузин као таоце. Након склапања споразума маја 1381. године, царица Јелена и остале заробљенице су ослобођене. Према Димитрију Кидону, грађани су је бурно дочекали у престоници. Након смрти цара Јована V 1391. године, царица Јелена Кантакузин Палеолог је постала монахиња манастира Кира Марта у Цариграду под именом Хипомона. Умрла је између октобра и децембра 1396. године.

Царица Јелена Кантакузин и цар Јован V Палеолог имали су деветоро деце:

• Андроник IV Палеолог (2. април 1348—28. јун 1385);
• Ирина Палеологина (око 1349. - после 1362), удата за Халила, сина султана Орхана I и сестре њене мајке Теодоре Кантакузин. Имали су два сина: Гундуз - бега и Омер - бега;
• Манојло II Палеолог (27. јун 1350—24. јун 1407), наследио оца на престолу;
• Теодор I Палеолог (око 1355—24. јун 1407), деспот Мореје. Његова ћерка се 1404. године, удала за емира Сулејмана Челебија, сина султана Бајазита I;
• Михаило Палеолог (умро 1376/7. године), претендент на престо Трапезунтског царства;
• Марија Палеологина (умрла 1376. године), удала се за султана Мурата I сина султана Орхана I;
• Ћерка, верена за краља Петра II Кипарског;
• Две ћерке непознатих имена, једна се удала за султана Бајазита I, а једна је отишла у манастир.

Фикционализована форма њеног лика је истакнута у роману Адора Бертрис Смол, објављеном 1980. године.

• Kianka, Frances (1992). „The Letters of Demetrios Kydones to Empress Helena Kantakouzene Palaiologina”. Dumbarton Oaks Papers. 46: 155—164. JSTOR 1291648. doi:10.2307/1291648. 
• Her listing in "Medieval lands" by Charles Cawley, along with her husband and children. The project "involves extracting and analysing detailed information from primary sources, including contemporary chronicles, cartularies, necrologies and testaments."