Људско тело

Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге.

Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона ћелија^[1] основних јединица живота^[2] Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.

Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 m, а одрасла жена је око 1,6–1.7 m. Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.

Људска анатомија (грч. ἀνατομία, „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела.^[4] Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију.^[4] Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива),^[4] и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.

Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом,^[4] кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и ребарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.

Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туторијала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.

Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски;^[4] што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.^[5][6]

• Burton, George (2000). Chemical Storylines (2 изд.). Heinemann. ISBN 978-0-435-63119-2. 
• Roza, Greg (2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1. 

Људско тело на Викимедијиној остави.