Ћовдин

Ћовдин
Ћовдин;
	Собрашица у Ћовдину
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Петровац на Млави
Становништво
— 2022.	740
Географске карактеристике
Координате	44° 15′ 07″ С; 21° 26′ 34″ И / 44.252° С; 21.442833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	309 m
	Ћовдин Ћовдин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PT

Ћовдин је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу 14 km јужно од Петровца. Према попису из 2022. било је 740 становника.

Село је збијеног типа округластог облика. Надморска висина села је 260 m. Око села се налазе висови: Лисичји врх (682 m) на истоку, Велики врх (670 m) на југоистоку, Ковијарац (561 m) на југу, Равни грабар (500 m) на југу и Таванчић (408 m) на југу. Село се налази на контакту Хомољских планина и Горње Млаве. Источно од села протиче Ћовдински поток. Површина атара износи 2927 ha. У атару се налази, по предању, лековит „извор Студена вода“, а у самом селу више извора од којих су најпознатији: Водица, Кучпарски извор, Слана и Коточка.

На брду Крилаш, налази се Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба. Трагови римског пута видљиви су у Турским орницама. Веома је занимљива пећина у селу у којој је светиња Свете Петке, где се данас изградила нова црква, као копија манастира Грачанице и освештана је 2006. године.^[1]

Овде се налази Собрашица у Ћовдину и Црква Света Три Јарарха

Сваке године, почев од 1993. одржава се регионални Фестивал дечјег народног стваралаштва „Крени коло да кренемо”, са око 2000 посетилаца. Од 1940. до 1960. радио је мањи рудник лигнита „Ћовдин“.

Порекло становништва

Према пореклу ондашње становништво Ћовдина из 1903. године. Најстарији досељеници су из Старе Србије.

Демографија

Према неким тврдњама, становништво је српско, досељено из старе Србије, околине Сјенице, Тимочке крајине, Бугарске, Јабланице, Хомоља и Црне реке.

У насељу Ћовдин живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (44,1 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 343 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.867
1953.	1.948
1961.	1.977
1971.	1.893
1981.	1.789
1991.	1.688	1.297
2002.	1.066	1.633
2011.	1.074

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.055	98,96%
Румуни	7	0,65%
Југословени	2	0,18%
непознато	1	0,09%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	3
80+	21	25
75—79	25	34
70—74	58	70
65—69	35	52
60—64	30	42
55—59	31	21
50—54	33	34
45—49	34	31
40—44	20	17
35—39	34	24
30—34	23	26
25—29	27	27
20—24	18	21
15—19	32	33
10—14	45	45
5—9	20	24
0—4	29	19
Просек :	44,1	46,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	381	385	419	444	409	385	343

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	72	85	55	51	38	31	9	2	0	0	3,11

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	424	75	284	39	25	1
Женски	460	48	292	103	14	3
УКУПНО	884	123	576	142	39	4

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	373	342	0	0	4
Женски	420	403	0	0	0
Укупно	793	745	0	0	4

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	11	3	0
Женски	0	1	8	3	0
Укупно	0	6	19	6	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	5	1	1
Женски	0	1	1	0	2
Укупно	0	2	6	1	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	1