Манастирица (Петровац)

Манастирица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2022.Пад 499
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 26″ С; 21° 29′ 23″ И / 44.490666° С; 21.489666° И / 44.490666; 21.489666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина223 m
Манастирица на карти Србије
Манастирица
Манастирица
Манастирица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPT

Манастирица је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 499 становника.

Прошлост

Место је добило име по неком старом манастиру, чији су темељи у околини села, о којем се ништа не зна.

У месту су од друге половине 19. века постојале мушка и женска школа са два учитеља. Основна школа је 1883. године имала само први разред. Године 1896. ту је четвороразредна основна школа са укупно 64 ђака. Као учитељи радили су у Манастирици пожаревачкој следећи кадрови: Божидар Петрански заступник учитеља (приправник, 1883), Никодије Милорадовић учитељ и управитељ (1889-1891), супружници Живко и Катарина Јовановић (1892-1893), Милан Марковић (1889-1892), Милева Маџаревић и Живко Јовановић (1893-1894), Драгољуб Буквић (1895), супружници Стеван и Ангелина Илић (1895-1897), Ангелина Лукић (1896), супружници Миливоје и Катарина Ђорђевић (1897-1898); учитељ Милоје је 1898. постао члан Српског Пољопривредног друштва; супружници Ђорђе и Јелена Мићић (1899-1902), Јован Гојковић (1901), Петар Јовановић (по казни, 1902-1904), Даница Илић (Лешјанин, 1907), Јелена Мићић (опет 1907), супружници Антоније и Драга Тодоровић (1908), Михаило Јовановић (1907-1908), Живојин Стојановић (1908-1909), Радивоје Милојковић (1909), Радомир Поповић (1910), Данило Радивојевић (1910-1912), Василија Цветановић или Цветковић? (1912), Милосав Ђурић (1912), супружници Петар и Стојанка Катанић (1912), супружници Душан и Милева Кострешевић (1920),[1]

Око 1900. године у Манастирици је било између 1000-1500 становника. У Кобиљској општини била су 1901. године села Кобиље и Манастирица.[2] Међутим већ 1903. године одваја се Мастирица по жељи мештана, краљевским указом у засебну општину Манастиричку.[3]

Иако место носи смерни назив, оно је након Првог светског рата постало озлогашено. Опасно су се нарушили међуљудски односи, па су избијање свађе и туче, све до убиства. Традиција хајдучије ту се још одржала, а разбојништва и пљачке су биле тема за новине. Ту су се до 1933. године догодила мучка убиства из заседе и освете - чак девет. Крајем јуна 1933. године убијен је током кишне ноћи из пушке бивши окружни посланик Милан Лазаревић.[4]

Демографија

У насељу Манастирица живи 613 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.583
1953. 1.545
1961. 1.455
1971. 1.326
1981. 1.246
1991. 1.122 893
2002. 748 1.053
2011. 689
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Власи
  
516 68,98%
Срби
  
154 20,58%
Румуни
  
23 3,07%
Југословени
  
6 0,80%
Македонци
  
3 0,40%
Мађари
  
1 0,13%
непознато
  
12 1,60%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 385 389 402 361 337 288 241


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 56 65 26 30 31 22 11 0 0 0 3,10
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 304 67 204 30 3 0
Женски 336 30 210 80 15 1
УКУПНО 640 97 414 110 18 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 218 208 0 0 3
Женски 208 201 0 0 1
Укупно 426 409 0 0 4
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 3 1 0
Женски 0 0 2 1 0
Укупно 0 1 5 2 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 2 0 0 0
Укупно 0 2 1 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 1
Укупно 0 0 0 2

Референце

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1883-1920. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  3. ^ "Полицијски гласник", Београд 1903. године
  4. ^ "Правда", Београд 1933. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya