Абхаско-адигејски језици
Абхаско-адигејски,[2] абхаско-черкески,[3][2] северозападнокавкаски[4] или западнокавкаски језици, су језичка породица заступљена на северозападном Кавказу,[5] пре свега у руским републикама Адигеји, Кабардино-Балкарији, Карчајево-Черкезији и отцепљеној и међународно непризнатој републици Грузије — Абхазији. КласификацијаСеверозападнокавкаска породица језика укључује 5 језика: абхаски језик, којим се говори у Абхазији, абазински језик, кабардински језик (језик Источних Черкеза) којим се говори у Кабардино-Балкарији и Карчајево-Черкезији, адигејски језик (језик Западних Черкеза) којим се говори у Адигеји и убишки језик (који је изумро 7. октобра 1992. смрћу последњег говорника Тевфика Есенча).[5][6] Класификација северозападнокавкаских језика: Повезаност са другим породицамаНеки лингвисти породицу северозападнокавкаских језика сматрају делом хипотетичке севернокавкаске породице језика, у којој се поред северозападнокавкаских језика налазе и североисточнокавкаски језици. Према одређеним лингвистима ова хипотеза није добро демонстрирана,[7] али је према некима могућа. Према грузијском лингвисти Арнолду Чикобави северозападнокавкаски (абхаско-адигејски) језици, североисточнокавкаски (нахско-дагестански) језици и јужнокавкаски (картвелски) језици, са три изумрла језика хатским, хуријским и урартским чине део хипотетичке кавкаске породице језика. Међутим, већина лингвиста одбацује ову хипотезу. Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia