Тај-кадајски језици

Кра-дај
Кра-дај
Tai–Kadai, Daic
Етницитет	Дајски народи
Географска распрострањеност	Јужна Кина, Хајнанско острво,; Индокина, и Северна Индија
Језичка класификација	Један од светских примарних језичких фамилија
Прајезик	Прото-кра–дај
Подподела	Крајски; Кам–суиски; Лакијски; Бјаоски; Бески; Тајски; Хлајски;
Глотолог	taik1256
Крајски Кам–суиски Бески Хлајски	Северни тајски Централни тајски Северозападни тајски

Распрострањеност таи-кадаи језика

  Кра

  Кам-суи

  Бе

  Хлаи

  Северни таи

  Централни таи

  Југозападни таи

Тај-кадајски, таи-кадаи, кра-даи, кра-дајски или сијамски језици су језичка група од око 70 језика у југоисточној Азији и на југу Кине. Сви језици у породици су тонални, укључујући тајландски и лаоски, националне језике Тајланда и Лаоса.^[2] Око 93 милиона људи говори Кра-Дај језике; 60% њих говори тајландски.^[3] Ethnologue наводи 95 језика у породици, од којих су 62 у тајској грани.^[4]

Тај-кадајски језици чине три подгрупе:

хлајски језици (2 језика, 800 хиљада говорника)
кадајски језици (9 језика, 95 хиљада говворника)
кам-тајски језици (58 језика, 82 милиона говорника)

Прве две подгрупе језика се срећу на кинеском острву Хајнан.

Имена

Назив „Кра–Деј“ је предложио Вира Остапират (2000), пошто су Кра и Деј реконструисани аутоними кра и тај грана респективно.^[5] „Кра–Деј“ је од тада користила већина стручњака који раде на лингвистици југоисточне Азије, укључујући Норквест (2007),^[6] Питајапорн (2009),^[7]^[8] Бакстер & Сагарт (2014)^[9] и Енфилд и Комри (2015).^[10]

Назив „Тај–Кадај“ се користи у многим референцама, као и у Ethnologue и Glottolog, али Остапират (2000) и други сугеришу да је проблематично и збуњујуће, дајући предност имену „Кра–Дај“.^[5] „Тај–Кадај“ потиче од застареле поделе породице на две гране, Тај и Кадај, које је први предложио Пол К. Бенедикт (1942).^[11] Године 1942. Бенедикт је ставио три Кра језика (гелаоски, Лакуа (кабјаоски) и лачки) заједно са хлајским у групу коју је назвао „Кадај”, од ка, што значи „особа” у гелаоском и лакуанском (кабјаоски) и Дај, облику аутонима хлајског.^[11] Бенедиктова (1942) група „Кадај“ заснивала се на његовом запажању да крајски и хлајски језици имају бројеве сличне аустронезијским. Међутим, ова класификација је сада универзално одбачена као застарела након што је Остапират (2000) показао кохерентност крајског огранка, који се не сврстава у подгрупу са хлајским огранком као што је Бенедикт (1942) предложио. „Кадај“ се понекад користи за означавање целе породице Кра-Дај, укључујући и Солнитов рад (1988).^[12]^[13]^[14] Додатно је збуњујуће што неке друге референце ограничавају употребу „Кадаја” само на крајски огранак породице.

Назив „Дејк“ користи Роџер Бленч (2008).^[15]

Одлике

Тај-кадајски језици су језици са од 3 до 9 различитих мелодијских акцената. По правилу су моносилабички (речи се састоје из једног слога), и немају морфологију (конјугацију, декилнацију). Ред речи је најчешће по правилу: субјекат-глагол-објекат. Атрибути и именичке одредбе долазе иза именица које описују.

Значајнији језици

Језици из ове групе по броју говорника:

Тајландски (46 милиона, југозападни таи)
Исан (са 20 милиона говорника, исан представља варијанту лаоског језика која се говори на Тајланду)
Северни жуанг (10 милиона, северни таи)
Лана (6 милиона, југозападни таи)
Пак-тајски (5 милиона, југозападни таи)
Јужни жуанг (4 милиона, централни таи)
Лаоски (око 5 милиона, не рачунајући говорнике исана, југозападни таи)
Шан (3 милиона, југозападни таи)
Донг (2,4 милиона, кам-суи)
Буји (2 милиона, северни таи)

Референце

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Tai–Kadai”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Diller, Anthony, Jerry Edmondson, Yongxian Luo (2008). The Tai–Kadai Languages. . London [etc.]: Routledge. ISBN 978-0-7007-1457-5
^ „Taikadai”. www.languagesgulper.com. Приступљено 2017-10-15.
^ „Ethnologue Tai–Kadai family tree”.
^ ^а ^б Ostapirat, Weera. (2000). "„Proto-Kra” (PDF). Linguistics of the Tibeto-Burman Area. 23 (1): 1—251. ."
^ Norquest, Peter K. 2007. A Phonological Reconstruction of Proto-Hlai. Ph.D. dissertation, Department of Anthropology, University of Arizona.
^ Pittayaporn, Pittayawat. 2009. The phonology of Proto-Tai. Ph.D. Thesis, Cornell University
^ Peter Jenks and Pittayawat Pittayaporn. Kra-Dai Languages. Oxford Bibliographies in "Linguistics", Ed. Mark Aranoff. New York: Oxford University Press.
^ Baxter, William H.; Sagart, Laurent (2014), Old Chinese: A New Reconstruction, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-994537-5.
^ N. J. Enfield and B. Comrie, Eds. 2015. Languages of Mainland Southeast Asia: The State of the Art. Berlin, Mouton de Gruyter.
^ ^а ^б Benedict, Paul K. (1942). „Thai, Kadai, and Indonesian: A New Alignment in Southeastern Asia”. American Anthropologist. 44 (4): 576—601. JSTOR 663309. doi:10.1525/aa.1942.44.4.02a00040 .
^ Solnit, David B. 1988. "The position of Lakkia within Kadai." In Comparative Kadai: Linguistic studies beyond Tai, Jerold A. Edmondson and David B. Solnit (eds.). pages 219-238. Summer Institute of Linguistics Publications in Linguistics 86. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.
^ Edmondson, Jerold A. and David B. Solnit, editors. 1988. Comparative Kadai: Linguistic studies beyond Tai. Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington Publications in Linguistics, 86. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington. vii, 374 p.
^ Edmondson, Jerold A. and David B. Solnit, editors. 1997. Comparative Kadai: the Tai branch. Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington Publications in Linguistics, 124. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington. vi, 382 p.
^ Blench, Roger. 2008. The Prehistory of the Daic (Tai-Kadai) Speaking Peoples Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. април 2019). Presented at the 12th EURASEAA meeting Leiden, 1–5 September 2008. (PPT slides)

Литература

Behr, Wolfgang (2017). „The language of the bronze inscriptions”. Ур.: Shaughnessy, Edward L. Kinship: Studies of Recently Discovered Bronze Inscritpions from Ancient China. The Chinese University Press of Hong Kong. стр. 9—32. ISBN 978-9-629-96639-3.
——— (2009). „Dialects, diachrony, diglossia or all three? Tomb text glimpses into the language(s) of Chǔ”. TTW-3, Zürich, 26.-29.VI.2009, "Genius Loci": 1—48.
——— (2006). „Some Chŭ 楚 words in early Chinese literature”. EACL-4, Budapest: 1—21.
——— (2002). „Stray loanword gleanings from two Ancient Chinese fictional texts”. 16e Journées de Linguistique d'Asie Orientale, Centre de Recherches Linguistiques Sur l'Asie Orientale (E.H.E.S.S.), Paris: 1—6.
Blench, Roger. 2004. Stratification in the peopling of China: how far does the linguistic evidence match genetics and archaeology? Paper for the Symposium "Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence". Geneva June 10–13, 2004. Université de Genève.
Blench, Roger (2017) [2015]. „Origins of Ethnolinguistic Identity in Southeast Asia” (PDF). Ур.: Habu, Junko; Lape, Peter; Olsen, John. Handbook of East and Southeast Asian Archaeology. Springer. ISBN 978-1-493-96521-2.
Brindley, Erica F. (2015). Ancient China and the Yue. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-08478-0.
Edmondson, J.A. and D.B. Solnit eds. 1997. Comparative Kadai: the Tai branch. ISBN 0-88312-066-6. . Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.
Edmondson, Jerold A. (2007). „The power of language over the past: Tai settlement and Tai linguistics in southern China and northern Vietnam” (PDF). Studies in Southeast Asian Languages and Linguistics, Jimmy G. Harris, Somsonge Burusphat and James e. Harris, ed. Bangkok, Thailand: Ek Phim Thai Co. LTD.: 1—25. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 01. 2014. г. Приступљено 28. 04. 2023.
Holm, David (2014). „A Layer of Old Chinese Readings in the Traditional Zhuang Script”. Bulletin of the Museum of Far Eastern Antiquities. 79: 1—45.
——— (2013). Mapping the Old Zhuang Character Script: A Vernacular Writing System from Southern China. BRILL. ISBN 978-9-004-22369-1.
Li, Hui (2001). „Daic Background Vocabulary in Shanghai Maqiao Dialect” (PDF). Proceedings for Conference of Minority Cultures in Hainan and Taiwan, Haikou: Research Society for Chinese National History: 15—26. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2018. г. Приступљено 28. 04. 2023.
Ostapirat, Weera (2013). „Austro-Tai revisited” (PDF). Plenary Session 2: Going Beyond History: Reassessing Genetic Grouping in SEA the 23rd Annual Meeting of the Southeast Asian Linguistics Society, May 29–31, 2013, Chulalongkorn University: 1—10.
Sagart, Laurent (2008). „The expansion of Setaria farmers in East Asia”. Ур.: Sanchez-Mazas, Alicia; Blench, Roger; Ross, Malcolm D.; Peiros, Ilia; Lin, Marie. Past Human Migrations in East Asia: Matching Archaeology, Linguistics and Genetics (Routledge Studies in the Early History of Asia) 1st Edition. Routledge. стр. 133—157. ISBN 978-0-415-39923-4.
Zhengzhang, Shangfang (1991). „Decipherment of Yue-Ren-Ge (Song of the Yue boatman)”. Cahiers de Linguistique Asie Orientale. 20 (2): 159—168. doi:10.3406/clao.1991.1345.
Chamberlain, James R. (2016). Kra-Dai and the Proto-History of South China and Vietnam. Journal of the Siam Society, 104, 27-76.
Diller, A., J. Edmondson, & Yongxian Luo, ed., The Tai–Kadai languages. 2005. ISBN 0-7007-1457-X. . London [etc.]: Routledge.
Edmondson, J. A. Kam tone splits and the variation of breathiness. 1986. .
Edmondson, J. A., & Solnit, D. B. (eds.) Comparative Kadai: linguistic studies beyond Tai. 1988. ISBN 0-88312-066-6. . Summer Institute of Linguistics publications in linguistics, no. 86. Arlington, TX: Summer Institute of Linguistics.
Mann, Noel, Wendy Smith and Eva Ujlakyova. 2009. Linguistic clusters of Mainland Southeast Asia: an overview of the language families. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. март 2019) Chiang Mai: Payap University.
Norquest, Peter (2021). „Classification of (Tai-)Kadai/Kra-Dai languages”. The Languages and Linguistics of Mainland Southeast Asia. De Gruyter. стр. 225—246. ISBN 9783110558142. doi:10.1515/9783110558142-013.
Ostapirat, Weera. (2000). "„Proto-Kra” (PDF). Linguistics of the Tibeto-Burman Area. 23 (1): 1—251. ."
Somsonge Burusphat, & Sinnott, M. Kam–Tai oral literatures: collaborative research project between. 1998. ISBN 974-661-450-9. . Salaya Nakhon Pathom, Thailand: Institute of Language and Culture for Rural Development, Mahidol University.