Аварски језик (кавкаски)

аварски језик
магӏарул мацӏ, авар мацӏ maⱨarul maⱬ, avar maⱬ
Регион	Русија  Дагестан  Грузија  Азербејџан  Казахстан
Број говорника	око 766.000[1] (2010)
Језичка породица	сјевероисточнокавкаски језици аварско-андијско-дидојски језици аварско-андијски језици аварски језик
Писмо	прилагођена ћирилица (тренутно), латиница грузијско, арапско (историја)
Језички кодови
ISO 639-1	av
ISO 639-2	ava
ISO 639-3	–

Аварски језик^[1] (магӏарул мацӏ (maⱨarul maⱬ) [maʕarul mat͡sʼ] — „планински језик” или авар мацӏ (avar maⱬ) [awar mat͡sʼ]; кавкаскоаварски језик),^[2][3] аварско-андијски је језик који припада групи аварско-андијско-дидојској групи језика који припадају породици сјевероисточнокавкаских језика.

Аварски језик се говори углавном у западним и јужним дјеловима руске кавкаске Републике Дагестан и балакенском и закаталском региону на простору сјеверозападног Азербејџана. Неки Авари живе у другим регионима Русије. Постоје и мале заједнице говорника који живе у руским републикама у Чеченији и Калмикији, у Грузији, Казахстану, Украјини, Јордану и регији Мармара у Турској. По подацима из 2010. године аварски језик говори око 766.000 припадника овог народа широм свијета. УНЕСКО класификује аварски језик као језик који је на изумирању.^[4]

Аварски језик је написан прије 15. вијека на старој грузијској абецеди. Од 17. вијека па надаље писано је на арапском писму познатом као „ајам”, који је и данас познат. Совјетске ре-образовне политике 1928. године ајамски писани језик је замијењен латиницом, која је 1938. године замијењена тренутном ћирилицом. У суштини, то је руска абецеда плус једно додатно слово названо палохка (знак, Ӏ). Пошто се то слово не може откуцати са заједничким распоредом тастатуре, често се замењује главним латиничним словом I, малим латиничним словом I или цифром 1.

Аварски језик се обично пише на ћириличном писму. На табели испод текста су абецедна слова (са њиховим изговором у ИПА транскрипцији).^[5][6]

Аварски језик је књижевни језик заснован на болмацу (bolmac -бо = „армија” или „држава”, и мац' = „језик”). Ријеч је о заједничком језику који се користи између говорника различитих дијалеката и језика. Болмац је, углавном, изведен из дијалекта хунзах, главног и културног центра аварског региона, уз одређени утицај са јужних дијалеката. Данас литерарни језик утиче на дијалекте, тако што регилиише разлике између језика и дијалеката.

Најпознатија личност савремене аварске литературе је Расул Гамзатов који је умро 3. новембра 2003. године, а био је народни пјесник Дагестана. Преводи његових дјела на руски су му дали пратиоце његовог рада широм бившег Совјетског Савеза.

• Авари (Кавказ) (кавкаски Авари)