Хинухски језик

Хунухски језик
Хунухски језик
гьинузас мец / hinuzas mec- [hiˈnuzas mɛt͡s]
Регион	Русија Дагестан;
Број говорника	5 (2010)
Језичка породица	Североисточнокавкаски језици Дидојски језици Дидојско-хинухска група језика Хунухски језик; ; ;
Језички кодови
ISO 639-3	gin

Хинухски језик ('гьинузас мец (hinuzas mec)) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 5 припадника Дидојаца, према подацима из 2010. године дуж десне обале ријеке Анди-Којсу.^[2]

Пошто хинухски језик нема свој писмени облик, као и остали чланови породице дидојских језика, користе аварски и руски језик као књижевни. Хинухски језик нема дијалекте, али је у једом одређеном периоду он сам био сматран као дијалекат дидојског језика, и то због своје језичке близине.

Хинухци су као народ већ поменути у грузијским хроникама из раног средњег вијека. Међутим, њихов језик је по први пут био описан 1916. године од стране руског етнографа А. Сержпутовског.

Правопис

Вокали

Хинухски језик има 6 вокала, и то „a, e, i, o, u, y”, који могу бити дуги и кратки.

	Предњи	Централни	Задњи
високи	/ɪ/ i /ʏ/ ü		/ʊ/ u
средњи	/ɛ/ e		/ɔ/ o
ниски		/a/ a

Консонанти

Консонанти Хинухског језика^[3]
		Уснени	Зубни	Алвеоларни	Посталвеоларни	Палатални	Веларни		Увуларни		Фарингелни	Глотални
		Уснени	Зубни	Алвеоларни	Посталвеоларни	Палатални	чисти	лаб	чисти	лаб	Фарингелни	Глотални
Назални		/m/ m	/n/ n
Праскави	звучни	/b/ b	/d/ d				/g/ g	/gʷ/ gʷ			/ʡ/ ʡ
	безвучни	/p/ p	/t/ t				/k/ k	/kʷ/ kʷ	/q/ q	/qʷ/ qʷ		/ʔ/ ʔ
	ијективни	/pʼ/ pʼ	/tʼ/ tʼ				/kʼ/ kʼ	/kʼʷ/ kʼʷ	/qʼ/ qʼ	/qʼʷ/ qʼʷ
Аферкативни	безвучни		/t͡s/ c	/t͡ɬ/ tɬ	/t͡ʃ/ č
Аферкативни	ијективни		/t͡sʼ/ cʼ	/tɬʼ/ tɬʼ	/t͡ʃʼ/ čʼ
Фрактивни	звучни		/z/ z		/ʒ/ ž				/ʁ/ ɣ	/ʁʷ/ ɣʷ	/ħ/ ħ
Фрактивни	безвучни	/f/ f	/s/ s	/ɬ/ ɬ	/ʃ/ š				/χ/ x	/χʷ/ xʷ		/h/ h
Прибижни				/l/ l		/j/ y		/w/ w
Трептави			/r/ r