Адамовићева мајчина душица

Панчићева бедреница
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Th. adamovicii[1]
Биномно име
Thymus adamovicii
Velen.

Адамовићева мајчина душица (лат. Thymus adamovicii) је јастучаста трајница, стеноендем централног Балкана.[2] Први ју је пронашао и описао Лујо Адамовић 1893. године, а као као locus classicus (место где је први пут нађена) наводи се место Брђани код Горњег Милановца.[3] Назив таксона први пут је објавио чешки ботаничар Јосеф Веленовски (чеш. Josef Velenovský)[4] 1906. године.[5] Адамовићева мајчина душица у Србији је заштићена законом и налази се на листи заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.[6]

Распрострањеност и услови станишта

Адамовићева мајчина душица је стеноендем централног Балкана. Од природе расте у западној Србији, на Тари, Златибору, Голији,[7] Мокрој гори[8] и на северозападу Црне Горе, на Каменој Гори. Илирско-мезијски је флорни елемент.

Највише јој одговарају камењари на серпентинима планинских подручја који су под утицајем медитеранске климе. Као серпентинофита и сциофита настањује пукотине стена.[2]

Изглед

Адамовићева мајчина душица је јастучаста биљка висока 5–10 cm. Цвета у јулу и августу. Цветови су ружичасте до светлопурпурне боје, заједно са чашицом дуги до 35 mm. Лист је елиптичан, према наличју уврнут, маљав, дуг око 9 mm, при основи са дужим штрчећим длакама.[2]

Види још

Референце

  1. ^ „Thymus adamovicii Velen.”. Plants of the World Online | Kew Science (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-08. 
  2. ^ а б в „Thymus adamovicii”. Biologer. Приступљено 2025-02-08. 
  3. ^ Beihefte zum botanischen Centralblatt. Erste Abteilung, Anatomie, Histologie, Morphologie und Physiologie der Pflanzen. Bd.19:Abt.2 (1905-1906). Leipzig: Verlag von G. Thiem. 1905. стр. 282—283. 
  4. ^ „Velenovský, Josef”. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. 2022. Приступљено 2025-02-08. 
  5. ^ „Thymus adamovicii Velen.”. Lista endema Jugoistočne Evrope. Приступљено 2025-02-08. 
  6. ^ „ПРАВИЛНИK о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива”. Службени гласник РС. 5. 5. 2. 2010. 
  7. ^ „Парк природе "Голија". golija-studenica.srbijasume.rs. Приступљено 2025-02-07. 
  8. ^ „Флора”. Парк природе Шарган - Мокра Гора. Приступљено 2025-02-08. 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya