Брђани (Горњи Милановац)

Брђани
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 848
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 09″ С; 20° 25′ 03″ И / 43.9692° С; 20.4175° И / 43.9692; 20.4175
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина314 m
Брђани на карти Србије
Брђани
Брђани
Брђани на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32303
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Брђани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. године у њему живео је 848 становникa.

Село је удаљено 10 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу Чачка. Налази се на надморској висини од 250 до 500 м, а површине је 2.023 ха.

Историја

Брђани се први пут помињу у турском попису из 1476. године. Ово село се тада звало Сутеска. Након што је исељено пред најездом Турака, населили су га досељеници из брдовитих крајева Црне Горе, Старог Влаха, Херцеговине и ужичког краја.[1]

Брђани су били седиште Моравске капетаније Рудничке нахије. На планини Вујан и граници између села Брђани и Прислонице, Никола Милићевић Луњевица изградио је 1805. године манастир Вујан са црквом, чардаком и чесмом, посвећен Светом архангелу Гаврилу. То је уједно била и прва задужбина ослобођене Србије. Устанички војвода Лазар Мутап, рођен у суседној Прислоници, сахрањен је у припрати манастира. Након што је био тешко рањен у борби на Љубићу 1815. године, првобитно је био сахрањен код црквице у Горњој Трепчи. Затим је његов син Вук пренео његове кости и сахранио га у манастиру Вујан.[1]

Манастир Вујан се налази близу средњовековног манастира Обровин, запуштеног још 1597. године. Од њега могу се видети остаци часне трпезе.[1]

Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији манастира Вујан. Сеоска слава је Спасовдан.[1]

У селу се налази етно-село са вајатима, салашем и воденицом.[2][3] Етно-село се зове „Галетово сокаче” и налази се уз реку Дичину.

Овде се налазе Црква Светог Пантелејмона у Брђанима, Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима, Крајпуташ Илији Стевановићу у Брђанима, Крајпуташ Крсти Топаловићу у Брђанима и Крајпуташ Милану Дамљановићу у Брђанима.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 287 ратника. Погинуло их је 145 а 142 је преживело.[1]

Село је 1925. добило модеран водовод, иницијативом домаћина Владимира Гавриловића.[4]

Галерија

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 1463 становника, 1921. године 1150, а 2002. године тај број се попео на 1253.[1]

У насељу Брђани живи 1016 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.890
1953. 1.831
1961. 1.746
1971. 1.525
1981. 1.440
1991. 1.217 1.213
2002. 1.227 1.259
2011. 1.041
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.204 98,12%
Роми
  
7 0,57%
Југословени
  
2 0,16%
Црногорци
  
1 0,08%
Хрвати
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
7 0,57%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 348 357 407 408 415 367 386


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 71 96 62 70 43 29 12 2 1 0 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 520 158 329 23 9 1
Женски 540 91 328 112 9 0
УКУПНО 1.060 249 657 135 18 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 254 45 0 0 105
Женски 173 23 0 1 77
Укупно 427 68 0 1 182
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 7 13 19 6 30
Женски 2 1 27 3 4
Укупно 9 14 46 9 34
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 6 0 6
Женски 0 0 0 4 19
Укупно 0 1 6 4 25
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 15
Женски 1 0 0 11
Укупно 2 0 0 26

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 95. 
  2. ^ Етно-село „Галетово сокаче“ Брђани[мртва веза], Лиса, 2008
  3. ^ На Дичини воденица стара („Политика“, 19. новембар 2012)
  4. ^ „Модерни водовод у селу”, Политика, 19. јул 1925, стр. 6
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya