Алексије Палеолог (велики војвода) Алексије Дука Палеолог је био византијски аристократа, севаст и велики дукс из дванаестог века (око 1185/1190), који је такође био деда по оцу цара Михаила VIII Палеолога.
Алексије Палеолог је рођен око 1140. године. Недостају тачни подаци о његовом родитељству, али се он традиционално поистовећује са младожењом, у част чијег венчања је састављен епиталамијум који се приписује Теодору Продрому, у којем се наводи да је младожења био Дука пореклом и једини син неименованог Палеолога који се прославио као војни заповедник, али је већ преминуо у време венчања његовог сина.[1] На основу овог податка намеће се закључак да је Алексије Палеолог највероватније потомак Георгија Палеолога и Ане Дука, а постоји претпоставка да му је отац био њихов унук севаст Михаило Дука Палеолог, који је био познат по својим војним подвизима у Италији, где је умро 1156. [2] Вероватно је и Алексијев најстарији син добио име по овом Михаилу, како је то било у то време традиција.
Алексије се 1157. године помиње са титулом севаста у матичним књигама са присутнима на црквеном синоду од 12. маја исте године, где је наведен после севаста Константина Палеолога.[3] Посведочено је и његово присуство на заседању синода од 3. марта 1166. године, у чијем се регистру помиње после великог етериарха Георгија Палеолога и севаста Константина Палеолога.[3]
Око 1180. Алексије Палеолог се оженио Ирином Комнин, недвосмислено названом у анонимном Епиталаму као ћерком севаста Јована Кантакузина и Марије Комнин, која је била унука цара Јована II Комнина од његовог сина Андроника, а самим тим и братаница цара Манојла I Комнина. Венчање се вероватно догодило у последњим месецима живота цара Манојла I Комнина, који се помиње као пратилац невесте.[1] Алексије и Ирина су имали два сина.[4]
У типику манастира Светог Архангела Михаила у Ауксентијанској светој шуми код Халкидона, који је написао цар Михаил VIII Палеолог, Алексије Палеолог и његова супруга Ирина Комнина наведени су као цареви баба и деда, а њихова имена се помињу прва међу прецима, у чију успомену је цар Михаило VIII наредио редовне задушнице.[7] Поред тога, и сам Алексије је такође наведен као велики војвода, положај који је обављао вероватно између 1185. и 1190.[7] Редослед његовог помињања – прво и пре царевог оца, и његов положај великог војводе одбацују сумњу да цар заправо помиње свог деду и баку по мајци, који су такође носили имена Алексије Палеолог и Ирена Комнина,[8] посебно имајући у виду да је други Алексије Палеолог носио много вишу титулу деспота, коју цар тешко да би пропустио да помене да је мислио на свог деду по мајци на овом месту у типику.[9][10] У поетском прологу истог документа, писаном у виду обраћања цара Михаила VIII Светом Архангелу Михаилу, цар помиње и да је, непосредно пре него што су Латини заузели Цариград, велики дукс Алексије Палеолог поново основао монашки манастир у Ауксентијанској Светој шуми, која је касније посвећена Светом Архангелу Михаилу, и завршио свој живот као монах са именом Антоније.[11] Највероватније је велики дукс око 1190. године обновио дотични манастир.[12] а упокојио се пре 1203. Његова жена је такође примила монаштво под именом Евгенија.[13]
Референце
- ^ а б Cheynet & Vannier 1986, стр. 169, 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 153, 154, 17 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Michel Paléologue, pp. 169, 28. – Alexis Paléologue.
- ^ а б Cheynet & Vannier 1986, стр. 169, , 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 170, 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 174, 31 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Michel Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 176, 32 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Andronic Paléologue.
- ^ а б Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue; Dennis 2002, pp. 1228.
- ^ Pargoire 1903, стр. 455, 457 harvnb грешка: no target: CITEREFPargoire1903 (help)
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue.
- ^ Повече за алтернативното мнение по въпроса за идентификацията на велия дука Алелсий Палеолог и съпругата му Ирина Комнина от типика на манастира Свети Архангел Михаил с деспот Алексий Палеолог и съпругата му Ирина Комнина виж: Pargoire 1903, pp. 454– 458
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 170, 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue; Dennis 2000, pp. 1217.
- ^ Pargoire 1903, стр. 453 harvnb грешка: no target: CITEREFPargoire1903 (help)
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 170, 28 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCheynetVannier1986 (help). – Alexis Paléologue; Dennis 2000, pp. 1228.
Литература
- (језик: француски) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017), Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). „Les premiers paléologues”. Études prosopographiques. стр. 133—186. ISBN 978-2-85944-110-4. doi:10.4000/books.psorbonne.1939. . ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295, Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Études prosopographiques. ISBN 978-2-85944-110-4. doi:10.4000/books.psorbonne.1927. . посетен на 20 юни 2022
- (језик: француски) Pargoire, Jules (1903). II. Mont Saint-Auxence. – In: René Graffin (ed), Revue de l’Orient Chrétien (1896 – 1946). Piscataway, NJ, USA: Gorgias Press, April 21, 2010, 426 – 458, Pargoire, Jules (2010). „II. Mont Saint-Auxence”. Revue de l'Orient Chrétien (1896-1946). стр. 426—458. ISBN 978-1-4632-2071-6. doi:10.31826/9781463220716-023. . ISBN 9781463220761
- (језик: енглески) Nicol, Donald M. (1968). The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus), ca. 1100 – 1460: A Genealogical and Prosopographical Study, Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, OCLC 390843
- Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines. Sébaste et Gambros”. Revue des Études Byzantines. 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349.
- (језик: енглески) Dennis, George (2000). Auxentios: Typikon of Michael VIII Palaiologos for the Monastery of the Archangel Michael on Mount Auxentios near Chalcedon. – In: Thomas, John; Hero, Angela Constantinidis (eds), Byzantine monastic foundation documents: a complete translation of the surviving founders’ typika and testaments, I. Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1207 – 1236, ISBN 0-88402-232-3
|
