Алесандро Алтобели
Алесандро Алтобели (итал. Alessandro Altobelli; Сонино, 28. новембар 1955) бивши је италијански фудбалер. БиографијаНа почетку фудбалске каријере наступао је за Латину у Серији Ц и за Брешу у Серији Б. Затим је 1977. године потписао за милански Интер који је играо у Серији А. За Интер је одиграо укупно 466 утакмица и постигао 209 голова (128 у Серији А). Много је допринео освајању титуле државног првака 1980. године (постигао је 15 голова), а такође је помогао Интеру да освоји два трофеја у Купу Италије 1978. и 1982. године. Био је најбољи стрелац купа у издању 1982. године, са 9 голова. Алтобели је био и најбољи стрелац у Купу победника купова 1978/79, са 7 голова,[1] чиме је допринео да Интер дође до четвртфинала. После боравка у Интеру, одиграо је једну сезону за Јувентус у сезони 1987/88, а играчку каријеру је завршио у дресу Бреше у Серији Б, током сезоне 1989/90.[2][3][4] За репрезентацију Италије одиграо је 61 утакмицу између 1980. и 1988, постигао је 25 голова, а налази се на шестом месту листе стрелаца репрезентације Италије.[5] Најпознатији је по томе што је дао трећи гол за Италију у финалу Светског првенства 1982. године, који је Италија освојила победом од 3:1 против Западне Немачке.[5] Ушао је у игру са клупе у седмом минуту игре и заменио повређеног Франческа Грацијанија, постао је тако други играч који је као замена дао гол у финалу Светског купа (после Дика Нанинге 1978, још су то урадили Руди Фелер и Марио Геце 1986. и 2014. године). Алтобели је играо на Европском првенству 1980, Италија је завршила такмичење на четвртом месту. Учествовао је на Светском првенству 1986. године, постигао је 4 гола, али ипак то није било довољно да се спречи елиминација репрезентације у шеснаестини финала. Последње такмичење на ком је наступио у дресу репрезентације било је на Европском првенству 1988. у Западној Немачкој, где је био капитен тима.[2][3][6][7][8] Ради као спортски консултант на каналу beIN Sports. Био је консултант аналитичар и за телевизију Ал Џазира.[9] Након фудбалске каријере накратко је био ангажован у политици,[10] а радио је и као спортски директор Падове и као скаут Интера.[11] УспесиКлубИнтер
РепрезентацијаИталија
Индивидуални
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
