Алтернативно позориште

Алтернативно позориште (лат. alternus, изменичан, другачији) је позориште, најчешће ванинституциално и организовано ad hoc и које приказује неконвенционални репертоар са тежњом да оствари и одређене експерименте. У овим позориштима се глумци и остали сарадници ангажују по пројекту,^[1] па је други назив за алтернативно позориште: ад хок група.^[2]

Када се говори о алтернативној уметности уопште, она се темељи на критици, деструкцији и пародији мејнстрим уметности, културе и идеологије одређеног друштва. У свету се алтернативна уметност проширила 1960-их година и више се тицала социолошког него естетског феномена. Уопштено, јавила се у виду неоавангардних и поставангардних експеримената у ликовним уметностима, позоришту, филму књижевности и музици.^[3]

У Југославији је алтернативно позориште имало процват почев од 70-их година 20. века, а у Београду су најпознатија алтернативна позоришта била:

Драмска група А
Позориште „Под разно”^[1] итд.

Алтернативно позориште кроз приказе и научне радове

О алтернативном позоришту су писали:

Дејан Пенчић Пољански - Од Дружине „а“ до Позоришта Двориште, (Књижевна реч, 1977)
Драган Клаић и Огњенка Милићевић - Алтернативно позориште у Југославији / Искуства самосталних позоришних група (Стеријино позорје, 1982)
Филип Младеновић: Алтернативно позориште у Југославији, магистарски рад одбрањен 1993. године.
Милена Драгићевић Шешић - Уметност и алтернатива.^[2]