Андреј Шепетковски
Андреј Шепетковски (Алексинац, 1974) српски је глумац. БиографијаАндреј Шепетковски је рођен од оца Владимира, инжењера агрономије и мајке Мирјане, професорке српског језика. Његов деда Арсеније Тихонович Шепетковски дошао је из Харкова у Краљевину СХС 1920. године, бродом којим је стигао и козачки генерал Петар Врангел. Александар, старији брат Андреја Шепетковског, познати је хирург.[1] Завршио је Факултет драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јевтовића 1998. године, када је добио награду „Мата Милошевић" као студент генерације.[2] Глумачку каријеру Андреј је почео као позоришни глумац у Атељеу 212 и Народном позоришту у Београду. Стални је члан Београдског драмског позоришта, а остварио је значајне улоге и у позоришту Бошко Буха, Центру за културу Тиват, Народном позоришту Тоша Јовановић у Зрењанину, позоришту у Лазаревцу. Одиграо је преко 50 улога у позориштима широм земље. Први пут се на филму појавио у „Белом оделу", а одмах је уследила и једна од главних улога у филму „Механизам". Одиграо је главне улоге и у филмовима : „Биро за изгубљене ствари" и „Љубав долази касније". Велику популарност је стекао улогом Гвоздена у ТВ серији „Јелена", Слобе у серији „Неки нови клинци", Србе у „Јужном ветру", Марка у тв серији „Тате"... На Академији лепих уметности и на Академији уметности је предавао глуму преко дванаест година и стекао звање ванредног професора. Написао је драме: „Шетња са лавом“, „Жири", „ У канџама уметности" „,Бермудски троугао", „Поморанџе за збогом"(драматизација романа),,Коштанин твист" (адаптација). Написао је сценарио за серију „Шетња са лавом" и филм „Ала је леп овај свет". Члан је Удружења драмских писаца Србије. Ожењен је са Катрин, са којом има сина Алексеја (2008), ћерку Ларису (2012) и сина Виктора (2018).[3][4] Филмографија
Позоришне улоге
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia